„Nedavno mi je ‘bogati’ 62-godišnji prijatelj pričao šta će da radi kad ode u penziju. Slušao sam ga i shvatio da moj sin baš tako živi. A šta ja želim da radim? Isto ono što sam želeo u svojim 20-im, pre nego što sam ‘uspeo’.“
Džim Soliš, marketing stručnjak iz SAD, u svojoj novembarskoj kolumni za Njujork Tajms 2013. godine, bavio se našim shvatanjem uspeha, kroz prizmu svog 25-godišnjeg sina Maksa, muzičara, pripadnika Milenijumske generacije, koja podseća na priču o Nemcu i pecarošu na putu kroz Srbiju.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
– Kada me pitaju kako Maksu napreduje karijera, kažem im da je u Indijani jedna devojka tetovirala njegovo umetničko ime Dolfiš na ruci. Oni znaju da se on tu i tamo pojavljuje u medijima, ali ne znaju kako da izmere njegov uspeh na konvencionalan način, onako kako to meri poreska služba – piše Soliš.
– Koliko je uspešna karijera mog sina? Eskimi imaju toliko reči za sneg, a mi uspeh umemo da iskažemo samo brojčano. Možda treba da imamo reč koja znači „nikada neće morati da sedi i sluša kako neko naglas čita sa pauer-point prezentacije“. On ustaje kad hoće i radi šta voli i izbegava sve one stvari na koje se mi ostali žalimo. Ali, ne uzima ništa od roditelja i uspeva da zaradi onoliko koliko mu treba da ostane nezavisan.
– Nedavno mi je „bogati“ 62-godišnji prijatelj pričao šta će da radi kad ode u penziju, a što sada želi a ne može. Slušao sam ga i shvatio da moj sin baš tako živi. A šta ja želim da radim? Isto ono što sam želeo u svojim 20-im, pre nego što sam „uspeo“. Ne znam kako će Maksu biti kada bude stvarao porodicu, ali sada, on živi život milionera u penziji!