Novi Zakon o PIO – Porodični penzioner može da radi

U tekstu od 3. septembra 2014. godine Politika piše da bez porodične penzije od 1. januara 2015. godine neće ostati oni kojima isplaćena zarada ne bude veća od 20.000 dinara…

Pitanja: Da li se novim zakonom o penzijama nešto menja kada su u pitanju porodične penzije? Da li primalac porodični penzije ima pravo da radi i da istovremeno prima ovu penziju?

Odgovor Politike: Kod porodičnih penzija nemapromena što se tiče uslova neophodnih da bi se porodična penzija ostvarila. Propisi koji su u primeni predviđaju da se pravo na porodičnu penziju ostvaruje iza umrlog osiguranika koji je navršio najmanje pet godina staža osiguranja, ispunio uslove za starosnu, invalidsku penziju ili iza umrlog korisnika starosne ili invalidske penzije, a od 1.1.2015. godine dodaje se i prevremena starosna penzija.

Ukoliko je smrt osiguranika nastupila kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti, članovi njegove porodice stiču pravo na porodičnu penziju bez obzira na dužinu penzijskog staža tog lica.

Novina je jedino kada je reč o pravima pod kojima će od nove godine primalac porodične penzije moći da radi. Dakle, on neće izgubiti pravo na primanje porodične penzije, ukoliko mu ugovorena naknada od 1. januara 2015. godine bude niža od najniže osnovice osiguranja u tom trenutku, što bi u ovom času bilo oko 20.000 dinara.

Do 1. januara važi propis prema kom će primalac porodične penzije moći da radi ukoliko mu je ugovorena mesečna naknada niža od 50 odsto od najniže osnovice u datom momentu, što bi u ovom času bilo oko 10.000 dinara.

Pitanje: Da li mi pripada pravo na sniženje starosne granice za sticanje prava na starosnu penziju po članu 20 novog zakona o PIO koji stupa na snagu 1. 1. 2015. ako imam oko sedam godina provedenih na poslovima sa uvećanim stažom osiguranja i oko 30 godina ukupnog staža (efektivni + benificirani)?

Odgovor: Osiguraniku koji je na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem proveo najmanje dve trećine od ukupno navršenog staža osiguranja, starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju snižava se zavisno od stepena uvećanja staža za po jednu godinu, i to:

1. za svakih pet godina provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivnoprovedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 14 meseci;
2. za svake četiri godine provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 15 meseci;
3. za svake tri godine provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 16 meseci;
4. za svaku jednu godinu i šest meseci provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 18 meseci.

Pitanje: Da li penzioneri moraju da vraćaju novac po prevremenom rešenju, a po dobijanju konačnog ne?

Odgovor: Nakon izrade konačnog rešenja, iznos penzije može da varira u manjoj, ili većoj meri u odnosu na iznos po privremenom rešenju. U slučaju da je iznos po konačnom rešenju veći nego po privremenom, Fond isplaćuje korisniku razliku u penziji od dana sticanja prava na penziju.

Ako je penzija po konačnom rešenju manja nego što je bila po privremenom, korisnik je dužan da vrati više isplaćeni iznos, jednokratno, ili obustavom jedne trećine od penzije koja se isplaćuje do namirenja duga, piše Politika.