Stetoskop se dezinfikuje mnogo ređe nego što se to čini sa rukama zbog čega rizik od prenošenja bakterija sa pacijenta na pacijenta raste.
Stetoskop, jedan od najosnovnijih i najvažnijih alata lekara, dotakne desetine pacijenata dnevno, a dezinfikuje se mnogo ređe nego što se to čini sa rukama. Zbog toga, rizik od prenošenja štetnih bakterija i drugih mikroba sa pacijenta na pacijenta potencijalno raste.
Da bi ovo dokazao, Didje Pite sa kolegama sa Univerzitetskih bolnica u Ženevi uporedio je količinu kontaminiranosti bakterijama na rukama lekara i na prethodno sterilisanom stetoskopu, svaki put nakon što je lekar pregledao pacijenta.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
U izveštaju objavljenom u Mayo Clinic Proceedings navedeno je da su dijafragme stetoskopa (kružni deo koji dolazi u kontakt sa kožom pacijenta) bile u proseku mnogo više kontaminirane nego skoro svi delovi higijenskih rukavica lekara, svi izuzev prstiju koji su poznati kao nosači najveće koncentracije bakterija.
Naravno, da lekari rade ono što su istraživači radili – da sterilišu stetoskop svaki put nakon pregleda pacijenta, ovo ne bi bio neki problem. Ali Pite veruje da se ovo retko kad dešava, a on je svetski priznati stručnjak koji se higijenom u zdravstvu bavi preko 20 godina.*
„Lekari zaboravljaju da očiste svoje ruke veoma često, čak i u najboljim bolnicama“, kaže. „Kada zaboravljaju da očiste ruke, sigurno zaboravljaju i da dezinfikuju svoje stetoskope. A iz mog iskustva, čak i oni koji su stvarno dobri primeri kada je u pitanju higijena ruku verovatno zaboravljaju da očiste svoje stetoskope u većini slučaja.“
Dr Pite namerava da u sledećem ispitivanju utvrdi koja je verovatnoća da nesterilisani stetoskop prenese bakterije sa pacijenta na pacijenta. Takođe, planira da osmisli bolji čistač stetoskopa. Iako se neki doktori jednostavno ne sete da očiste stetoskope, drugi, kaže Pite, možda nerado to rade jer se plaše da ih ne oštete dezinfikatorima ili maramicama na bazi alkohola za koje je zaključeno da su efikasni u sterilizaciji instrumenata.
*Ženevski model higijene ruku dr Didjea Pitea sproveden je od 1995. do 2000. godine na Univerzitetskim bolnicama u Ženevi. Infekcije povezane sa bolničkim lečenjem smanjene su za 50 odsto.