Može li se umreti od slomljenog srca?

Dokazano je postojanje ozbiljnih rizika po zdravlje kada je srce slomljeno od prevelikog bola i tuge. Može doći do stres kardiomiopatije (sindroma slomljenog srca) ili do klasičnog srčanog udara.

Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!

Dr Mark Gilinov, kardiohirurg i dr Stiven Nisen, kardiolog, obojica sa Klinike u Klivlendu, SAD, napisali su 2012. godine koncizan tekst za opštu javnost u kome objašnjavaju kakav uticaj može imati velika duševna bol na srce čoveka i u kome apeluju na oprez i na adekvatnu brigu o osobama koje su doživele smrt voljene osobe.

Šekspir je znao za to. Pesnici romantizma su pisali pesme na tu temu. Pevači narodne muzike pevaju o tome. Svako ko je iskusio bol zbog gubitka voljene osobe, osetio je to. Snažna veza između naših emocija i našeg srca bila je središnji motiv umetnosti vekovima. Kako u literaturi tako i u životu, negativne emocije mogu da povrede srce.

U 39 Šekspirovih dela, deset likova umire zbog snažnih emocija. U jednoj od najupečatljivijih pozorišnih scena, kralj Lir, skoro poludeo od tuge nakon smrti svoje ćerke Kordelije, pokazuje simptome koji neverovatno podsećaju na simptome srčanog udara i zatim bukvalno umire od slomnjenog srca.

Od svih događaja u životu, gubitak voljene osobe predstavlja jedan od najvećih stresova. Nažalost, svako od nas moraće kad-tad da se suoči sa tim, a za neke od nas ovaj događaj predstavlja posebnu opasnost po zdravlje.

Odavno je poznato da smrt muža ili žene često, nakon samo nekoliko meseci, bude praćena smrću preživelog supružnika. Uobičajeno objašnjenje zvuči kao kliše: „Umro je/umrla je od slomljenog srca nakon gubitka svoje žene/svog muža“. Ova izjava je, zapravo, često tačna.

Danas, mi razumemo vezu između emocionalnog zdravlja i zdravlja srca. A kada se radi o žalosti – jednoj od najsnažnijih emotivnih reakcija, postoje naučni podaci i ozbiljna istraživanja koji nam pomažu da shvatimo zdravstvene rizike „slomljenog srca“.

Žalost može biti uzrok dva različita problema sa srcem: zdravstvenog stanja koje se može lečiti – stres kardiomiopatije ili, češće, klasičnog srčanog udara.

Stres kardiomiopatija (sindrom slomljenog srca)

Stres kardiomiopatija, bolest koju su japanski lekari odavno prepoznali, najčešće se javlja kod sredovečnih žena nakon iznenadnog emotivnog šoka. Mada je najčešći događaj koji dovodi do toga: smrt voljene osobe, čak i rođendanska zabava iznenađenja može da pokrene reakciju.

Kod obolelih osoba, iznenadno, masovno otpuštanje hormona stresa izaziva privremene promene u krvnim sudovima srca, što dovodi do smanjene srčane funkcije, promena u obliku srca i akutne srčane insuficijencije.

Japanci ovo stanje zovu „takocubo kardiomiopatija„. Naime, japanski lekari su primetili da srce poprima oblik japanskog suda koji služi kao zamka za jastoge, a koji se naziva takocubo (tako tsubo).

Pacijenti osećaju bol u grudima i otežano dišu. Ono što je dobro jeste da se ovo zdravstveno stanje, uz odgovarajuće lečenje, može popraviti.

Srčani udar

Žalost može dovesti i do srčanog udara. Istraživanje Medicinske škole Harvarda o riziku od srčanog udara nakon smrti važne osobe postalo je, svojevremeno, udarna vest u Americi.

Zaključak koji je najviše uzbudio javnost jeste da se rizik od srčanog udara povećava dvadeset i jedan put u toku prvih 24 sata nakon smrti voljene osobe. Rizik je najveći kod onih osoba koje imaju uobičajene faktore rizika za bolesti srca, kao što su visok krvni pritisak, pušenje, dijabetes i povišen holesterol.

Kako tuga dovodi do srčanog udara? Snažna osećanja mogu izazvati reakciju našeg organizma na stres ili tzv. „bori se ili beži“ reakciju. Ovo dovodi do povećanja otkucaja srca i krvnog pritiska.

Kod osobe sa koronarnom bolešću, povišen krvni pritisak može uzrokovati pucanje plaka unutar jedne od arterija srca. Pucanje plaka dovodi do stvaranja krvnog ugruška unutar arterije, prekidajući protok krvi u jednom delu srca i prouzrokujući srčani udar.

Ubrzan rad srca može dodatno pogoršati situaciju jer je srčanom mišiću potrebno više snage (i veći protok krvi) kada je puls visok.

Može vas zanimati i tekst: Naučno objašnjenje veze između stresa i srčanog ili moždanog udara

Tokom perioda žalosti, vodite računa o sebi i svojoj porodici. Nakon gubitka voljene osobe, prirodno je da se fokusiramo na osobu koja je umrla.

Ali ne zaboravite na žive.

Posebnu pažnju posvetite onoj osobi koja tuguje, a već ima bolesno srce ili spada u viskorizičnu grupu. Povedite računa da ove osobe brinu o sebi. To znači da uzimaju propisane lekove (ne treba zaboraviti aspirin ili beta-blokatore), da se dovoljno odmaraju, pravilno hrane i nastave sa vežbanjem.

I ne treba ignorisati simptome ili upozoravajuće znake koji bi mogli da ukažu na stres kardiomiopatiju ili srčani udar. Bol u grudima je najuobičajeniji simptom, ali treba obratiti pažnju i na bolove u vratu, ruci ili leđima, otežano disanje, izuzetan umor, mučninu i znojenje jer i oni mogu biti pokazatelji da srcu nije dobro.

Poruka ova dva doktora je: Dok odajemo počast onima koji su nas napustili i dok ih se sećamo, moramo brinuti o živima.


Na fotografiji kojom je ilustrovan ovaj tekst prikazana je tzv. ulična umetnost sa ulica krimskog grada Simferopolja, umetnika koji sebe naziva Šafik. Ovo je slikano pre sukoba na Krimu.