Svako se sa tugom nosi na svoj način, to što nam osoba koja je preminula i dalje nedostaje, ne znači da sa periodom žalosti nije završeno ili da nešto nije u redu
Sposobnost uspostavljanja odnosa sa smrću voljene osobe podrazumeva da je završen proces žalosti. U svom sopstvenom ritmu.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
„Tokom sedmica, meseci, godina, ožalošćeni će se suočiti sa svim mogućim emocijama“, objašnjava Nadin Boteak, psihoterapeutkinja specijalizovana u pomaganju preživelima i autor knjige „100 odgovora na pitanja o žalosti i tuzi“.
„To vreme bolne žalosti, neprekidne ili sa prekidima, specifično za svaki pojedinačan slučaj, završiće se pomirenjem sa životom.“
Precizira da nije reč o prihvatanju gubitka – to je nešto što je u osnovi neprihvaljivo za nekoga ko voli, već o prihvatanju onoga što se desilo, o pronalaženju načina da se nosimo sa tim. „Iz tog unutrašnjeg pokreta, rodiće se novi odnos. Sa smrću… i sa životom.“
„Spoljašnja odsutnost zamenjena je unutrašnjom prisutnošću“, objašnjava dalje. „I to što nam osoba koja je preminula i dalje nedostaje, ne znači da sa periodom žalosti nije završeno ili da nešto nije u redu.“
Mari-Luiz (51), izgubila je 17-godišnjeg sina pre 13 godina u saobraćajnoj nesreći. „Počela sam da odbijam antidepresive jer nisam želela da ugušim svoju patnju, imala bih osećaj da prekidam vezu sa njim. Sačuvala sam njegovu sobu onakvom kakva je bila.
Muž mi je rekao da je to nezdravo, ali ja sam bila čvrsta u toj odluci. Nastavila sam da slavim njegov rođendan. U početku, bilo je jezivo, danas je to vesela porodična proslava. Osećam da je sve to doprinelo da održim Sedrika živog u našem sećanju. Deca moje ćerke pričaju o njemu, o njegovim sportskim dostignućima. On je tu, među nama.“
Živeti sa onim koga više nema, sačuvati tragove njegovog života, pričati o njemu ili sa njim…
„Svako treba da čini najbolje što može kako bi se nosio sa svojom žalošću, važno je osluškivati svoje potrebe i ne pratiti loše savete dobronamernih“, upozorava Boteak. Naime, nečuvanje uspomena, nepričanje o preminulom, ukratko, okretanje drugog lista – to su lažne „psihijatrijske“ ideje koje su generatori patnje i koje povećavaju krivicu i tugu.