Slabost srca ili srčana insuficijencija

Slabost srca ili srčana insuficijencija

Slabost srca ili srčana insuficijencija jeste ozbiljno medicinsko stanje kada srce ne pumpa krv po telu onoliko dobro koliko bi trebalo.

To znači da krv ne može da dostavi dovoljno kiseonika i da ishrani telo kako bi ono normalno funkcionisalo.

Do slabosti srca uglavnom dolazi posle srčanog udara ili nakon ili tokom bolesti kao što je npr. bolest krvnih sudova, što u oba slučaja dovodi do slabljenja srca, ili usled visokog krvnog pritiska koji isuviše opterećuje srce.

Slabo srce teže ispunjava potrebe tela (naročito u toku aktivnosti). Ako se srce ne kontrahuje kako bi trebalo, ne može ni da ispumpa dovoljno krvi iz srčanih komora.

Kada srce ne može da se potpuno isprazni i opusti, manje krvi ulazi u srce te i manje krvi izlazi iz njega. Zbog toga što nedovoljno krvi stiže do tela, često se javlja umor. A pošto se krv nakuplja čekajući da uđe u srce, dolazi do procuravanja krvnih sudova u okolna tkiva.

Ovo dalje dovodi do nakupljanja tečnosti (obično u nogama ili stomaku) i začepljenja u plućima.

U početku, telo će se prilagoditi u nastojanju da nadomesti slabo pumpanje srca. Međutim, ove adaptacije mogu da služe kao kompenzacija samo određeno vreme i čak, na duže staze, mogu zapravo doprineti dodatnom slabljenju srca.

Srčana insuficijencija može da se razvije u bilo kom dobu, ali postaje učestalija sa godinama. Ona je najčešći uzrok hospitalizacije pacijenata preko 65 godina starosti.

Trenutno u Evropi 15 miliona ljudi boluje od slabosti srca, a svake godine oboli još 3,6 miliona. Progresija ove bolesti odgovorna je za ukupni mortalitet od 10% godišnje.

U Srbiji, kao i u Evropi, koronarne bolesti su glavni uzročnik smrti.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *