Tim psihologa sa univerziteta Prinston otkrio je mehanizam kojim ljudski mozak namerno zaboravlja nepotrebne i pogrešne informacije kako bi čuvao one korisne.
Pre nego što se sretne sa bilo kojom poznatom situacijom mozak pravi podsvesne pretpostavke o onome što očekuje da se desi.
Međutim, ako se ispostavi da je pretpostavka bila pogrešna, ispostavilo se da je mozak najčešće zamenjuje i zaboravlja u potpunosti:
– Korist ovoga je to što zadržavamo samo ono što je pouzdano, u datom trenutku. Na primer, kada uđemo u prodavnicu drugi put očekujemo istog prodavca, ali ako nas usluži neki drugi prodavac, mozak automatski briše onog prvog kao informaciju od važnosti za tu radnju – objašnjava Nicholas Turk-Browne koji je vodio studiju.
Eksperiment u kome je istraživan ovaj proces obuhvatio je 24 odrasle osobe kojima su prikazivane slike određenim redom, dok su aktivnosti njihovog mozga praćene funkcionalnom magnetnom rezonancom (fMRI). Ispitanici bi češće zaboravljali fotografiju kada bi njihov mozak znao da će sledeća po redu biti prikazana neka efektnija.
– Što je veće očekivanje, i veća greška, to je verovatnije da će ono što smo predviđali biti zaboravljeno. Ovo istraživanje ne objašnjava sve vrste i razloge pamćenja, ali ovaj mehanizam je automatski i odvija se nesvesno. Njime mozak razdvaja bitno od nebitnog kada je reč o strukturi okruženja – kažu naučnici, piše RT.
Celo istraživanje: „Pruning of memories by context-based prediction error„, Proceedings of the National Academy of Sciences