Mlada Kineskinja rešila je da živi u domu za stare. I već tri meseca uživa, upoznaje nove, zanimljive ljude drugih generacija, čak sarađuje sa njima na kreativnim projektima.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Zašto bi jedna, relativno mlada, žena htela da živi u domu za stare?
Jang, 38-godišnja Kineskinja, 11 godina je radila kao scenarista u filmskoj i televizijskoj industriji. Prenatrpan raspored i prevelik obim posla počeli su da uzimaju svoj danak.
Prošle godine je završila u bolnici nakon što joj je pozlilo na poslu. Lekari su joj savetovali da uspori da ne bi još ozbiljnije narušila svoje zdravlje. (O premoru na poslu: Tri tipa premora na poslu iliti burnout sindroma)
U opisu videa koji možete naći na kraju ovog teksta, kao i na portalu hk01, navodi se da je Jang bila „pekinška lutalica“:
Pekinške lutalice
Kineski CGTN objašnjava da je Peking godinama privlačio ljude da napuste rodne gradove. Opisujući veliki broj pridošlica, nastao je termin „bei piao“ ili „pekinške lutalice“.
Prve generacije „bei piao“ bili su umetnici ili oni koji su radili u filmskoj industriji. Baš kao i Jang. Njeni roditelji nisu živi i nema nijednog bliskog rođaka.
Zbog stambene politike u Kini, ovim osobama je teško da se skuće u Pekingu. Za pridošlice, Kinezi često kažu da lutaju svojim životom bez pravog osećaja pripadnosti.
Dom za stare kao dom mlade žene
Jang je planirala da ode u grad u kom do tada nije boravila. Takođe je želela da nađe veće mesto sa dobrim vazduhom za opuštanje i oporavak. Slučajno je na internetu otkrila dom za stare u okrugu Fengman u gradu Đilin, na severoistoku Kine..
„Dva su razloga zašto sam odabrala dom za stare umesto hotela“, objašnjava Jang. „Pre svega me je veoma zanimalo kako se živi u domu za stare i da li je dosadno kao što se misli. Sa druge stranem, budući da sam imala zdravstvenih problema, nadala sam se da ću u domu za stare moći da se odmorim, dobijem osnovnu zdravstvenu pomoć i da se zdravo hranim.“
Verovatno joj nije smetalo ni to što u domu za stare troši svega 2.000 juana mesečno na hranu i smeštaj. (Po trenutnom kursu NBS – 1 juan = 14,75 dinara, 2.000 juana je 29.500 dinara.)
Kako su objasnili novinarima u ovom domu za stare ne postoje posebna starosna ili fizička ograničenja za prijem. U domu trenutno boravi više od 520 ljudi. Najstarija osoba ima 102 godine, a najmlađa je rođena posle 2000. godine.
Jang je već više od tri meseca u ovom domu za stare. Kaže da se oporavila i da je stikla novi pogled na život.
„Odlazim u krevet oko devet uveče i ustajem veoma rano. Svakodnevno čitam knjige i pišem. Nije mi ni dosadno niti se osećam usamljeno u domu za stare“ rekla je Jang.
Naučila je, družeći se sa starijim stanarima doma, da ne razmišlja previše o budućnosti. Život živi dan za danom, radujući se malim stvarima. Kaže da veoma voli da priča sa starijima koji svi imaju različita životna iskustva.
Planovi za budućnost
Jan ne planira da zauvek živi u domu za stare u Đilinu, ali za sada ne planira ni da se preseli.
Pored toga što joj je prijatnije da ovde radi na nekim svojim projektima, pomaže i jednoj starijoj gospođi u pisanju memoara.
Takođe, namerava da snimi videe sa stotinak stanara ovog doma. Kroz ove video zapise bi prikazala kako same korisnike doma i njihove priče, tako i život u domu za stare.
Na priču o životu ove Kineskinje u domu za stare skrenuo nam je pažnju članak objavljen na portalu Zanimljivostidana.com