Tri tipa premora na poslu iliti burnout sindroma

Burnout je odgovor osobe na hroničan stres na poslu i predstavlja pokušaj da se ona prilagodi kako bi se zaštitila. Otkrivena su tri tipa

Burnout*, prema klasičnoj definiciji, karakterišu tri međusobno povezane dimenzije koje rezultuju stresom na poslu:

  1. umor ili iscrpljenost
  2. cinizam
  3. profesionalna neefikasnost.

Istraživač Hezus Montero-Maran i njegove kolege sa Univerziteta u Saragosi identifikovali su tri tipa burnout sindroma i svoj rad objavile u časopisu PLOS One. Tri identifikovana tipa burnout-a povezana su sa stepenom uključenosti i posvećenosti poslu. Svaki tip predstavlja profil individualnog funkcionisanja koji se veoma razlikuje od druga dva i približava se jednoj od dimenzija klasične definicije, ali ima malo veze sa druga dva tipa.

  1. Burnout koji je povezan sa opterećenjem poslom obično utiče na veoma angažovane i ambiciozne zaposlene koji su vredni radnici. Oni osećaju da ugrožavaju svoje zdravlje i lični život pokušavajući da postignu dobre rezultate na poslu.
  2. Burnout koji je povezan sa dosadom i nedostatkom ličnog razvoja utiče na zaposlene čije mogućnosti su neiskorišćene i koji moraju da se nose sa monotonim i nestimulativnim poslom. Oni žele da su na radnom mestu koji bi im omogućio da razvijaju svoje sposobnosti. Ovaj tip burnout-a posebno se povezuje sa cinizmom.
  3. Burnout u vezi sa istrošenošću povezan je sa odustajanjem pred stresom ili sa nedostatkom zadovoljstva i manifestuje se zanemarivanjem rada. Ovi radnici mogu da žele da postignu određene ciljeve, ali im nedostaje motivacija da prevaziđu poteškoće.

Uopšteno, burnout je odgovor osobe na hroničan stres na poslu i predstavlja pokušaj da se ona prilagodi kako bi se zaštitila, ističu istraživači. U istraživanju, koje je sprovedeno sa 429 zaposlenih na univerzitetu na različitim radnim mestima, ispitivali su veze između tipova burnout-a i strategija adaptacije kod hroničnog stesa.

Svaki od ovih tipova sklon je određenim, neuspešnim odgovorima na stres:

  • osobe koje su preživljavale stres vezan za opterećenje poslom imaju tendenciju pribegavanju emotivnom slomu žaleći se na organizacionu hijerarhiju
  • oni koji su preživljavali stres povezan sa dosadom, imali su veću tendenciju da se distanciraju, što vodi cinizmu i depersonalizaciji
  • oni koji su preživljavali stres usled istrošenosti, imali su više tendenciju da se povuku pred stresom.

*Burnout je termin koji se koristi i u stranoj i u našoj stručnoj literaturi i nema adekvatnu zamenu u srpskom jeziku. To je složeno stanje i ne čini ga samo premor tako da je i naslov ovog članka neprecizan u svom prvom delu 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *