“Kod mene je teško naterati nekoga da ide da radi poslove sa beneficiranim stažom – samo ko je morao i nije imao izbora. Besmisleno je kažnjavati takve ljude. To su heroji rada, i ranije vlasti su to kao nagradu tretirale…” – piše u svom komentaru čitalac Penzina…
-
Slika: Zaveštanje vrednog čoveka, Saša Roksandić
-
O beneficiranom radnom stažu na Penzinu
-
Penzija u Srbiji (5): Beneficirani radni staž
Komentar Ivana, čitaoca Penzina, izdvajamo i prenosimo u celosti:
Poštovani,
Čitam komentare i muke radnika koji su radili na radnim mestima sa beneficiranim radnim stažom, a u vezi sa tim, i o sniženjima godina za starosnu penziju.
Pa to su toliko rigidni i besmisleni članovi Zakona o PIO, koje donose oni koji u praksi nemaju veze šta znači raditi na takvim radnim mestima!
Kod mene je teško naterati nekoga da ide tamo da radi – samo ko je morao i nije imao izbora. Besmisleno je kažnjavati takve ljude. To su heroji rada!
Ranije vlasti su to kao nagradu tretirale, a ovi, nesposobni da obezbede pare: “Daj da sečemo!” Pa u ratu nije bilo genocida a sa ovim ljudima se čini u miru!
Treba povesti inicijativu da se trezveno preispita tumačenje beneficiranog staža, a ni Predsednik nije trebalo ovakav zakon da potpiše.
Ja pratim razvoj u vezi sa ovom temom 30 godina, i svi kako dođu na vlast budu sve nepravedniji i rigorozniji.
Ova vlast je najviše obesmislila beneficirani staž, i pogotovo sniženje godina, pa sad još i kazna sa 0,34 odsto po mesecu ako neko odluči da ode u penziju pre 65. godine. Pa onda neka ga i ukinu!
Ljudi moji, 2/3 radnog staža raditi na ovakvim radnim mestima – pa to je “genijalno” ko ga je smislio!
Da nije žalosno bilo bi smešno. Niko stručne ljude nije konsultovao… medicinu rada…
Ja sam 15 godina radio na radnim mestima sa otežanim uslovima rada, a onda još toliko kontrolisao rad na radnim mestima sa takvim uslovima rada kao lice za bezbednost i zdravlje na radu.
Apelujem, svako ko ovaj moj vapaj pročita, neka pomogne da se ovde nesto poboljša. Ja sam na mnoga vrata poslao pisma i mejlove ali nikoga od njih nije zabolela glava.
Još su valjda mladi, ali – starost brzo dolazi. A mali broj onih koji rade na takvim radnim mestima približi se penziji, a kamo li da je tako doživi.
Eto, dođoše vremena da pojedinci gaze preko mrtvih da ostvare svoje snove.
Pozdrav i hvala,
Ivan
Original Ivanovog komentara na linku ovde.
Uglavnom se govori o beneficiranom stazu za radna mesta sa otezanim uslovima rada, vezano za zanimanje.Ja sam iz grupe hendikepiranih lica
kojima je takav radni staz priznat u najvecem broju slucajeva od prvog dana zasnivanja radnog odnosa,Zakonom Jugoslavije kada je humano tumaceno da je rad invalidnim licima daleko tezi, naporniji i brze donosi pogorsanje zdravlja nego potpuno zdravim osobama koje mogu da odrade pun radni staz.Novim zakonom mi kao da ga ni nemamo! uprkos broju godina staza koji je dosta veci od potrebnog nemoze se u penziju jer nam nedostaje od 1 do 5 godina.To je strasna nepravda!Moj slucaj/ 33,5 god rada sa strankama tesko nagluve zene nikad nemoze biti isto kao toliko dug rad zene koja normalno cuje.iako je visedecenijski rad pod stresom i naprezanjem izazvao niz obolenja, ni u invalidsku penziju se ne moze jer ne postoji potpuna radna nesposobnost! Pitam nadlezne kako uopste mogu da tvrde da je isto raditi odredjen posao coveku koji vidi normalno i kolegi sa ostecenim vidom odmalena, ili osobi koja hoda bez teskoca i onoj koja copa npr?to je svesno maltretiranje ljudi i primoravanje da izdrze jos koju godinu potpuno prenebregavajuci da su od ranog detinjstva hendikepirani, da im je i samo skolovanje bilo daleko teze nego potpuno zdravoj Deci! ubedjena sam da nas nema toliko mnogo da budjet ove drzave nemoze da podnese i teret nasih @prevremenih@ penzija, s obzirom na visedecenijsko rasipanje novca PIO fonda na lazirane invalidske penzije i porodicne koje su koristile mlade zene vencavajuci se sa mnogo starijim ljudima. Uglavnom mi generacije od 1960 i neke ispastamo zbog ovoga!