Istraživanje pokazuje duboko ukorenjeni instinkt da steknemo više nego što je moguće potrošiti, čak i kada nas to čini nesrećnim.
Istraživanje objavljeno u junu 2013. godine u žurnalu Psiholoških nauka, pokazuje duboko ukorenjeni instikt da steknemo više nego što je moguće potrošiti, čak i kada nas to čini nesrećnim, piše Njujork Tajms.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Produktivnost rada raste, što teoretski znači da više ljudi može da živi kao i prethodne generacije uz manje rada. Pa ipak mi to ne želimo (?). Istraživači su pružali ljudima mogućnost da biraju da slušaju prijatnu muziku ili iritantne tonove, ali u zamenu za čokoladice koje će zatim moći da pojedu.
Učesnici su procenili koliko čokolade mogu da pojedu, i, zavisno od „platnog razreda“, više ili manje puta slušali su uznemirujuće zvuke u intervalima od po pet minuta, čak i onda kada su i po tri puta premašili količinu koju mogu pojesti.
Koliko je ovo primenjivo na novac? Studija je utvrdila da stvarna granica potreba za većinu nas ne postoji, da smo spremni za taj poriv da uradimo mnoge stvari koje nam ne pričinjavaju zadovoljstvo.
– Svi su težili većem nego što im je potrebno. Koncept smo nazvali „besmislena akumulacija“. To je trošenje truda, ali, ljudi to ipak rade – rekao je jedan od istraživača.