Na simpozijumu u Francuskoj istaknuto je da svakodnevni nedovoljni unos vode dovodi do ozbiljnih oboljenja bubrega
Povodom Frankofonih dana ishrane, Mark Fantino, profesor na Medicinskom fakultetu u Dižonu pokrenuo je simponzijum na temu „Kakav uticaj na zdravlje ima veći unos vode?“.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Toplotni udar 2003. godine Francusku je naučio da dehidratacija nastala usled nedovoljnog unosa vode može da ima ozbiljne posledice na zdravlje, a kod akutne dehidratacije najslabijih, naročito starijih osoba, ponekad i smrtan ishod. Međutim, ugrožena je mnogo šira populacija.
Odnos između potrošnje vode i zdravlja bubrega dugo je bio zapostavljena tema. Ali skorašnja istraživanja pokazuju da hronično nizak unos vode može biti veoma štetan za bubrege kojima je voda neophodna za pravilno funkcionisanje.
Kamen u bubregu i infekcija urinarnog trakta predstavljaju najčešće dokumentovane rizike koje podstiče nedovoljni dnevni unos vode. Međutim, druga opasnost, mnogo podmuklija, rezultat je promene metabolizma bubrežnih tubularnih ćelija pošto se njihov rad na koncentraciji urina povećava kako bi se nadoknadio deficit vode.
Na simpozijumu je rečeno, između ostalog, da skorašnji epidemiološki podaci pokazuju negativnu vezu između količine dnevnog unosa vode i učestalosti hroničnih bubrežnih oboljenja. Ali iako ova epidemiološka istraživanja mogu samo da podstaknu hipotezu da konstantno nizak unos vode podstiče pojavu nefropatija, jedino otkrivanje patofizioloških mehanizama može da obezbedi potvrdu.
Međutim, u toku su istraživanja severno i centralnoameričkih timova, koja omogućavaju uvid u to kako stalna hipohidratacija može da izazove tubulointersticijalni nefritis promenom metabolizma fruktoze čija je endogena proizvodnja povećana usled dehidratacije.
Ova zapažanja pokreću pitanja o neophodnim količinama vode za zaštitu od oštećenja bubrega i o tome da li uobičajen unos vode stanovništva pokriva ove potrebe. European Food Safety Authority (EFSA) preporučuje dnevni unos od 2 litra vode za žene i 2,5 litra za muškarce, ali druge nadležne institucije zemalja EU ne bave se ovom problematikom onoliko koliko bi trebalo, jedan je od zaključaka ovog naučnog skupa.