Kako će država odgovoriti na krizu

Za privredni oporavak Srbije posle pandemije koronavirusa nije presudno kolika će biti dubina pada u prvoj godini već kako će država odgovoriti na krizu. Na ovo je ukazao Danko Brčerević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta u intervjuu za Magazin Biznis.

“I tokom prethodne krize, inicijalni pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije bio je manji od regionalnog proseka. Međutim, propustili smo da na vreme reagujemo, da smanjimo deficit, uravnotežimo javne finansije i smanjimo javni dug. Čekali smo do 2015. godine da to učinimo”, kaže Brčerević.

Sada je, naglašava, jedan od glavnih izazova da se izbegnu greške, da se što pre zaustavi rast javnog duga.

“Mi smo u jeku prethodne krize našu fiskalnu poziciju prvo pogoršali usled političkih ucena PUPS-a. Onda smo odlagali sprovođenje nepopularnih mera fiskalne konsolidacij. U tom čekanju izgubili smo deceniju privrednog rasta. Sad te greške ne smemo da ponavljamo. Treba smanjiti deficit na dva odsto BDP-a, kako bi on vodio zaustavljanju i smanjenju javnog duga u 2021. godini. Važno je da napravimo ambijent da imamo brz oporavak i da možemo ponovo da se što pre vratimo tamo gde smo bili pre krize.”

Važno je, dodaje, da vlast u Srbiji prihvati novu realnost i da prestane da gomila dugove u narednim godinama. U protivnom će biti izgubljena još jedna decenija privrednog razvoja.

“Moramo, umesto toga, da počnemo polako dugove da vraćamo”, rekao je Brčerević.

Srbija će, prema rečima Brčerevića, 2020. godine imati nešto bolji rezultat privrednog rasta od drugih zemalja. To je prvenstveno posledica specifičnih okolnosti, odnosno strukture privrede, a ne superiorne ekonomske politike, ocenio je.

“To je, pre svega, visoka zastupljenost u privredi proizvodnje sa nižom dodatom vrednosti, poput poljoprivrede, prehrambene industrije i osnovnih hemijskih proizvoda za kojima tražnja nije pala u krizi. Zemlje koje imaju razvijeniju autoindustriju, proizvodnju investicionih proizvoda ili turizam, imaće veći pad BDP-a jer je tražnja za najskupljim i najkvalitetnijim proizvodima snažno pala u krizi. Generalno, na globalnom nivou postoji tendencija da bogatije zemlje više padaju od siromašnijih.”

Rast plata i penzija

Smatra da neće moći da se povećaju javne investicije i plate i penzije u 2021, uz budžetski deficit od 2%. Ovakav zaključak je doneo na osnovu preliminarnih analiza.

“Prioritet vlade u 2021. treba da bude nizak deficit koji zaustavlja rast javnog duga, odnosno blago ga obara, ali i da učešće javnih investicija bude oko pet odsto BDP-a. Ali da to budu prave investicije u osnovnu i potrebnu infrastrukturu koja pozitivno utiče na privredni rast, a ne toliko u opremanje vojske i policije ili izgradnju sportskih objekata.”

Kad se isključe penzije, koje će dogodine biti uskađivane po “švajcarskom modelu”, odnosno prema rastu BDP-a i inflacije, kao i javne investicije u infrastrukturu, koje iz ekonomskih razloga nikako ne bi smele da se smanjuju, kao najvažnije sidro fiskalne politike preostaju plate zaposlenih u javnom sektoru koje dogodine moraju čvrsto da se kontrolišu.

“Rast plata u javnom sektoru trebalo bi zamrznuti ili u najboljem slučaju trebalo bi da prate inflaciju, odnosno da ne budu veće od dva odsto”, mišljenja je Brčerević.

Izvor: Beta
Slika: Planina Jelica na osnovu fotografije drita68

Preporučujemo i tekst: