Prva u nizu javnih rasprava o strategiji obrazovanja održana je 26. februara tekuće godine.
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je najavilo da onlajn javna rasprava počinje 26. februara 2020. i traje do 10. marta iste godine. Za okruglim stolom raspravljaće se o Predlogu strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja u Srbiji do 2030. godine i pratećem Akcionom planu.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Teme koje obuhvata Predlog strategija i o kojima će biti reči jesu: povećanje obuhvata dece predškolskim obrazovanjem i vaspitanjem, predškolskim pripremnim programom, osnovnim i srednjim obrazovanjem i vaspitanjem, kao i povećanje stope učešća odraslih u obrazovanju i obukama.
Željeni ishod je povećanje postignuća učenika na završnom ispitu, kao i smanjenje osipanja učenika iz osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja.
Iz Ministarstva se predviđa modernizacija celokupnog sistema visokog obrazovanja i visokoškolskih ustanova. Pored osnovnih funkcija ovog nivoa obrazovanja, a to su obrazovanje i istraživanja, predviđa se i dodavanje transfera tehnologija i inovacija, kao novih funkcija.
Uvođenje obaveznog srednjeg obrazovanja
Jedan od ključnih prioriteta Predloga strategije razvoja obrazovanja do 2030. godine jeste uvođenje obaveznog srednjeg obrazovanja.
Ministar prosvete Branko Ružić je istakao da brz napredak tehnologije utiče i na brze promene u obrazovanju. Takođe, predložio je kontinuiranu podršku nastavnicima kao preduslov kvalitetnog školstva.
Predviđeno je i uvođenje godišnjih inicijalnih testova čiju pripremu obavlja Zavod za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja.
PISA testiranje, kao vodeće međunardono istraživanje u obrazovanju, trebalo bi da bude standard prema kom ćemo normirati naš sistem obrazovanja. Ministar je istakao da bi obezbeđivanje kontinuiteta PISA testiranja, kao i unapređenje uslova celoživotnog učenja, trebalo da bude od vitalnog značaja za ceo obrazovni sistem.
Ružić je istakao uvođenje državne mature kao garant za jednakost svih učenika koji navrše srednje obrazovanje. Time će se smanjiti troškovi učenika i njihovih porodica, a šanse za nastavak školovanje biće veće. Osvrnuo se na neujednačenost maturskih ispita čije razlike ne doprinose kvalitetnijem obrazovanju. On je naglasio da će standardizovani testovi za celu generaciju poslati nestandardizovane testove (kakvi su današnji) u penziju.
Povećanje broja predmeta nije u interesu učenika. Na osnovu toga je rasprava o građanskom vaspitanju kao obaveznom predmetu zatvorena.
Predstavnik Društva za strane jezike Olivera Durbaba ostala je bez odgovora na pitanja zašto se predlozi tih društva nisu našli u dokumentu. Durbaba ističe značaj višejezičnih kompetencija učenika koje trajno pobošljavaju kvalitet njihovih života. Njeni predlozi su da se drugi strani jezik uči od četvrtog razreda osnove škole, a u srednjim da obavezno bude dva strana jezika.
Za 2. mart aktuelne godine zakazana je druga po redu onlajn sesija, a 8. marta će u Klubu poslanika biti održana rasprava uživo.
Fotografija: rawpixel.com
Izvor: Tanjug