Irena Sendlerova je nominovana 2007. godine za Nobelovu nagradu za mir. Nije je dobila, a nije je ni želela. Nominovana je od strane svoje zemlje Poljske kao osoba koja je za vreme II svetskog rata spasila 2.500 jevrejske dece iz Varšavskog geta.Ona je smatrala da ne zaslužuje ni naziv heroja jer je učena da „osoba koja se davi mora biti spašena bez obzira na njenu veru i nacionalnost“. Otac joj je umro 1917. godine od tifusa koji je dobio lečeći one kojima je pomoć bila uskraćena. Među njima, velik broj činili su Jevreji.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Kada je poljska vlada u izgnanstvu 1942. godine oformila Žegotu, tajnu organizaciju za pomoć Jevrejima, Irena je postala njen član. Kao socijalni radnik mogla je da uđe u Varšavski geto u koji su nacisti zatvorili 380.000 Jevreja.
Odatle je Irena decu iznosila u torbama, kutijama, sprovodila ih kanalizacionim cevima, kako god je mogla. Njihova imena, stvarna i lažna koja im je davala pre zbrinjavanja u poljskim porodicama, zapisivala je na papirima iz kutija cigareta koje je onda zatvarala u tegle i zakopavala. Želela je da bude sigurna da će jednog dana deca moći da se vrate svojim porodicama.
Uhapšena je oktobra 1943. godine. Osuđena je na smrt, ali je Žegota uspela da potplati vojnike te su je, prebijenih nogu i onesvešćenu, ostavili u šumi. Nikada se nije potpuno oporavila.
Nakon rata, muzej Jad Vašam uvrstio je u „pravednike među narodima“. Komunističke vlasti Poljske nisu preterano želele da se zna o Žegoti.
Demokratske promene u zemlji dovele su i do novog čitanja istorije, pa je Irina došla u žižu javnosti. Poljska joj 2003. godine dodeljuje Orden belog orla. Umrla je 2008. godine u 98. godini života smatrajući da je trebalo još više da učini.
Fotografija sa sajta fromthefog.com