Da li smo spremni za suočavanje sa sezonskim neprijateljima: prehladama koje preovladavaju u ovo doba godine, virusom kovid-19, kao i gripom od januara? Francuski naučni novinari naveli koja to hrana pomaže u borbi protiv zimskih bolesti.
Fotografija: Clay Banks sa Unsplash
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
U tekstu koji prenosimo navedena su svojstva ovih namirnica. Hrana koja pomaže protiv zimskih bolesti trebalo bi da bude uvrštena u ishranu pre sezone prehlade i gripa.
U zavisnosti od godina, pola, metaboličkog zdravlja, stanja imunosistema, zaraza virusom može prouzrokovati slabosti do ozbiljnijijih i/ili dugotrajnijih komplikacija.
U ovim okvirima, mogu se povećati šanse za brži oporavak a na tome se radi već sada pomoću jednostavnih mera.
Već sada, u ishranu možemo da uključimo namirnice na koje naučnici skreću pažnju jer su blagotvorne za imunosistem. U nastavku su navedene ove namirnice koje mogu da se svakodnevno konzumiraju kako bi se telo pripremilo za izazove koje donose sezonske zaraze.
Beli i crni luk
Zdravlje crevne mikrobiote, odnosno njena raznolikost, povezano je sa zdravljem imunosistema. Raznolikost mikrobiote zavisi od prebiotika koje unosimo, a koji su u suštini neprobavljiva vlakna. Prebiotike sadrže mnoge biljke, na primer špargla, praziluk, kivi, laneno seme. Njih treba konzumirati dva do tri puta dnevno.
Beli luk i luk su odlični izvori prebiotika i mogu se uvrstiti u mnoga jela. Istraživanja naglašavaju prednosti belog luka, posebno kada su u pitanju određeni aspekti imuniteta.
- Preporučujemo da pročitate i tekst: Vitamini i dodaci ishrani koje vredi uzimati – Beli luk
Fermentisane namirnice: jogurt, kefir, kiseli kupus, tempeh, miso
Fermentisana hrana sadrži bakterije istog tipa kao one koje se nalaze u crevima. Uobičajene vrste probiotika uključuju laktobacile, bifidobakterije i saccharomices boulardii.
Fermentisana hrana stoga može podržati raznovrsnost crevne flore, a raznovrsnost crevne flore utiče pozitivno na imunitet. Istraživanja su uglavnom sprovedena na dodacima ishrani, ali naučnici smatraju da je korisno obogatiti svakodnevnu ishranu fermentisanom hranom.
Jogurt se proizvodi obogačivanjem životinjskog mleka ili soje sa bakterijama koje proizvode mlečnu kiselinu, kao što su Lactobacillus bulgaricus i Streptococcus thermophilus, mada se mogu koristiti i drugi sojevi.
Kefir nastaje fermentacijom mleka ili zaslađenog voćnog soka pomoću bakterija i kvasca (kefirna zrna). Mlečni kefir je po svom sastavu blizak jogurtu, ali tečniji.
Tempeh je hrana na bazi soje koja je, pored probiotika, odličan izvor vlakana, proteina i gvožđa.
Miso je pasta dobijena fermentacijom sojinog zrna sa nekoliko vrsta dobrih bakterija. Može se koristiti za bujona koji se dalje koristi za pripremu supe bogate probioticima.
Kiseli kupus je fermentisani kupus (Brassica oleracea) koji je odličan izvor vlakana, vitamina B i C, gvožđa i glukozinolata (jedinjenja korisnih protiv raka). Da bi se obezbedili probiotici, kiseli kupus ne sme da se pasterizuje. Slabo soljeni kiseli kupus sadrži više vitamina C.
Citrusi i kivi
Citrusi su glavni izvor vitamina C zimi, u doba kada, na severnoj hemisferi, nivoi vitamina C u plazmi obično opadaju zbog smanjene konzumacije voća i povrća. Kivi i citrusi su pomogli, otkad se nalaze u našoj ishrani, da se održi dobar nivo vitamina C i zimi.
Treba napomenuti da ljudski organizam ne može da sintetiše vitamin C. Od vitamina C zavisi nekoliko aspekata funkcionisanja imunosistema, posebno aktivnost određenih belih krvnih zrnaca kao što su neutrofili, čiju fagocitozu stimuliše, i makrofagi koji su odgovorni za eliminisanje prvih nakon što su mobilisani za borbu protiv mikroba.
Nivo vitamina C u plazmi se brzo smanjuje tokom fiziološkog stresa (infekcije, traume, operacije), što čini osobu podložnijom respiratornim infekcijama.
Masna riba
Masna riba (sardine, haringa, skuša, losos, pastrmka) sadrži značajne količine dugolančanih omega-3 masnih kiselina: EPA, DHA, DPA. Ove masne kiseline imaju antiinflamatorna svojstva.
Treba izbegavati da se masna riba prekomerno konzumira na početku infekcije jer je upala neophodna za mobilizaciju ćelija imunosistema.
S druge strane, masna riba je korisna nekoliko dana nakon virusne infekcije u slučajevima kada imunosistem ostaje aktiviran nakon infekcije virusom ili bakterijom, dakle kada se upala, koja je u početku bila korisna, ne smanjuje i može postati štetna.
Ove dugolančane omega-3 masne kiseline se takođe nalaze u rakovima i školjkama i određenim algama.
Zeleni čaj
Zeleni čaj sadrži visoke nivoe dva flavonoida: epikatehin galata (EKG se takođe nalazi u crnom grožđu) i epigalokatehin galat (EGCG).
Čaj ima antioksidativna i antiinflamatorna svojstva. Eksperimentalna istraživanja su pokazala da su dva katehina u zelenom čaju sposobna da inhibiraju nekoliko virusa gripa. Ostali sastojci čaja podržavaju imunosistem.
- Preporučujemo da pročitate i tekst: Zeleni čaj protiv bakterija otpornih na antibiotike
Čaj se može konzumirati u dozama od jedne do pet šoljica čaja (osim u slučaju kada je osoba osetljiva na kofein) ili putem grgorenja. Grgorenje je rasprostranjena praksa u Japanu. Jedno istraživanje je zaključilo da čaj za ispiranje grla ima preventivnu moć protiv infekcija.
Izvor: SeniorActu