Pripovedanje istih priča iznova i iznova ne mora da znači da starija osoba zaboravlja ili da joj preti demencija. Ponovljenim pričama stariji prenose mlađima svoje vrednosti i daju još jedan smisao svom životu.
Fotografija: Harli Marten sa Unsplash
Starije osobe neretko ponavljaju iste priče, Ove priče oni iznova prepričavaju godinama, a nekad neku ponove i u periodu od samo par sati.
Ponavljano pripovedanje ponekad može da uznemiri prijatelje i porodicu starije osobe. Ono izaziva zabrinutost zbog potencijalnog kognitivnog pada voljene osobe, gubitka pamćenja ili možda čak i pojave demencije.
Istraživanje koje je sprovela Meri En MekKol sa Kraljičinog univerziteta u Ontariju, Kanada sa svojim timom sugeriše da o ponovljenom pripovedanju možemo razmišljati i na drugi način. Ovaj način olakšava slušanje priča i učetvovanje u pripovedanju. Naučnici su intervjuisali 20 sredovečnih ljudi su stalno slušali iste priče od svojih ostarelih roditelja. Učesnici su zamoljeni da ispričaju te priče, a naučnici su ih snimili i zapisali.
Naučnici su koristili smo pristup narativnog istraživanja. Otkrili su da je ponovljeno pripovedanje ključni način kojim starije osobe prenose svojoj deci i mlađima u njihovom okruženju ono što veruju da je važno. Narativno istraživanje kao istraživačke podatke koristi tekst priča kako bi istražilo kako ljudi daju smisao svojim životima.
Prenošenje vrednosti
Na osnovu skoro 200 prikupljenih priča, naučnici su otkril da postoji otprilike 10 priča koje stariji roditelji više puta pričaju svojoj odrasloj deci.
Pretpostavilo se da ponavljano pripovedanje služi za prenošenje vrednosti sa generacije na generaciju. Istražujući teme tih priča koje se ponavljaju, naučnici su otkrili značenje i poruke koje su stariji prenosili svojim najmilijima.
Krajnji cilj istraživanja bio je da se ponudi novi i konstruktivniji način razmišljanja o pričama koje iznova i iznova slušamo, a čije ponavljanje inače može uplašiti porodicu i prijatelje
Pripovedanje priča
1) Obično postoji samo 10 priča koje ljudi pričaju više puta. Iako 10 nije magičan broj, čini se da se da je upravo to broj priča koje se iznova pripovedaju koje se zapamte. Ispitanici su smatrali da otprilike deset priča svojih roditelja mogu da ponove.
2) Značajan broj priča roditelja ispitanika, čak 87 odsto, dogodio se kada su oni bili u tinejdžerskim ili dvadesetim godinama. Druga i treća decenija u životu jesu doba kada se donose mnoge odluke koje oblikuju ostatak života osobe. To je period života kada se učvršćuju vrednosti i obrazuje identitet odrasle osobe.
3) Ovih 10 priča nisu važne zbog činjeničnih detalja, već zbog naučene lekcije ili ojačane vrednosti. Te vrednosti mogu biti vernost prijateljima, stavljanje porodice na prvo mesto, održavanje smisla za humor čak i u teškim vremenima, sticanje obrazovanja, suprotstavljanje nepravdi i ispravno postupanje.
4) Ključne teme u pričama odražavale su značajne događaje i vrednosti iz prve polovine XX veka. Mnoge priče su se ticale rata, kao i iskustava iz zemlje (Kanade) i inostrastva koja su obrazovala tadašnje vrednosti. Mnogi od ispitanika su slušali priče o imigraciji u Kanadu, početaka u nemaštini, traženju boljeg života i napornom radu. Priče su često odražavale formalnije vreme kada je bilo važno poštovati standarde, ostaviti dobar utisak, znati svoje mesto i pridržavati se pravila.
5) Čini se da su priče koje pričaju starije osobe prilagođene onome koji ih sluša. Menjale su se kada bi ih starija osoba pričala drugom detetu, supružniku ili prijatelju.
Saveti za slušanje priča starijih
Kanadski naučnici su istraživanjem došli i do nekoliko saveta za slušanje priča starijih.
1) Usredsredite se na 10 priča. Tako slušanje priča manje umara.
2) Zapišite priče. Pisanje nas podstiče da razjasnimo priču do kraja.
3) Obratite pažnju na ulogu vaše voljene osobe u priči. Poruka je zapravo često sadržana u toj ulozi.
4) Obratite pažnju na osećanja, osete, napetost i nelagodnost. Oni mogu biti ukazivati na značenja priče.
5) Na kraju, zapamtite da su ove priče namenjene vama. One su odabrane i ispričane u kontekstu vašeg odnosa sa voljenom osobom. Kao takve, oni su poklon od voljene osobe kojoj ponestaje vremena.
Značaj upijanja priča
- Pripovedanje je suštinski ljudski proces i opšte iskustvo povezano sa starenjem. Neuronaučnici sugerišu da pripovedanje i za pojedince i zajednice ima praktičnu vrednost preživljavanja, kao i da donosi društvenu i psihološku korist.
- Pripovedanje može biti podjednako moćno kao i lekovi ili terapija u prevazilaženju depresije kod starijih osoba. Pripovedanje postaje posebno važno kada ljudi postanu svesni svoje smrtnosti – kada su bolesni, pate ili se suočavaju sa smrću.
- Ljudi ne moraju nužno pričati iste priče iznova i iznova zato što gube kognitivne funkcije. Oni to mogu činiti zato što su priče važne i smatraju da ih moramo znati. Priče se pričaju iznova ne zbog zaborava ili demencije. Već zbog težnje da se podeli ono što je važno.
Meri En MekKol se nada da će boljim razumevanjem pričanja starijih, njihovi bližnji moći da na drugačiji dožive te priče koje se ponavljaju. Da će moći da razumeju poruke koje priče sadrže. Tih 10 priča mogu nam pomoći da na dubljem nivou upoznamo voljenu osobu. One mogu pomoći našim roditeljima ili bakama i dekama u važnom razvojnom zadatku starosti.
Istraživanje Meri En MekKol nudi konstruktivan način da ljudi čuju priče koje pričaju njihovi ostareli roditelji i da im podare saznanje da ih vide i čuju.
Tekst Meri En MekKol napisan je za The Conversation
Prevod i prilagođavanje: Penzin.rs
Izvor: The Conversation