Esencijalni tremor – drhtavica koja otežava svakodnevicu mnogih

Esencijalni tremor je neurološka bolest koja se češće javlja nego Parkinsonova bolest, ali je mnogo manje poznata javnosti i zdravstvenoj zajednici mimo neurologa.

Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!

Fotografija iz teksta Osetljiva tela

Prema rezultatima istraživanja francuskog Udruženja osoba sa esencijalnim tremorom (APTES) koji su objavljeni 11. juna, pacijenti dobijaju pogrešnu dijagnozu u proseku tokom 14 godina. Jedna od četiri osobe poseti više od pet lekara pre nego što dobije tačnu dijagnozu.

Tremor (drhtanje) samo je simptom bolesti, objašnjava za Le Point dr David Grabli, pariski neurolog. Javlja se prilikom svesnih pokreta i ometa osobu u njihovom izvršavanju. Sa druge strane, kod Parkinsonove bolesti tremor se javlja u stanju mirovanja.

Sve radnje gde je potreban precizan pokret, kao što je ispijanje vode, brijanje, šminkanje, zakopčavanje dugmadi, obedovanje u javnosti, postaju teške.

Prema istraživanju, 60 odsto obolelih pojavu drhtanja je doživelo pre 40. godine, a 40 odsto čak pre navršene 20. godine života.

Tek počinjemo da shvatamo mehanizme ove bolesti, objašnjava dr Grabli. Oblast mozga koja je kod ove bolesti posebno značajna jeste mali mozak. Još uvek se istražuju genetske veze, ali se zna da je esencijalni tremor porodična bolest.

Ova bolest je progresivna i njen razvoj je neumoljiv. Često su drhtanjem zahvaćene prvo šake – desna, pa leva. Zatim se ono proširuje na ruke, bradu, a nekad i na celo telo.

Drhtanje se pogoršava usled emocija, fizičkog napora, u zavisnosti od doba dana (izraženije je u jutarnjim časovima), zbog korišćenja nekih lekova ili opojnih supstanci.

„Ova bolest nije opasna po život“, objašnjava francuski neurolog.

„Međutim, poremećaji normalnog funkcionisanja veoma otežavaju svakodnevicu obolelih.“

Esencijalni tremor može izazvati neželjene društvene sindrome: povlačenje u sebe, anksioznost, depresiju ili društvene fobije, naglašava se u saopštenju udruženja APTES.

Trenutno ne postoji nikakav efikasan tretman za ovu bolest. Beta-blokatori i antiepileptici imaju ograničeno dejstvo kad je u pitanju ublažavanje simptoma.