Doroti Jang je brinula o svom unuku ceo njegov život. Ona je Džonatana usvojila odmah po njegovom rođenju. Podizanje ovog dečaka bio je zahtevan posao. Džonatan, kome je sada 27 godina, ima cerebralnu paralizu i epilepsiju.
Doroti je sa ljubavlju svakodnevno brinula o njegovim potrebama.
Ali, podsvesno, uvek se pitala šta bi se desilo ako ona više ne bi mogla da se brine o Džonatanu. Taj strah postao je stvarnost prošle, 2013. godine kada je Doroti, kojoj je 63 godine, počela da dobija napade. Bilo je jasno da ona više ne može samostalno da se brine o Džonatanu. Otprilike u to vreme, i Džonatanovo stanje je počelo da se pogoršava.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Pošto je njegovo stanje sada zahtevalo celodnevnu zdravstvenu negu, njegov lekar je preporučio jedan od domova za negu u lancu domova Crowne. Uskoro se i Doroti preselila u ovaj dom pošto je i njoj nega bila potrebna. „Volim što smo oboje ovde“, kaže Doroti. „Mogu da ga viđam svaki dan i znam da dobija najbolju moguću negu.“
Doroti je uključena u brigu o Džonatanu u Kraun domu. Ona se često sreće sa medicinskim sestrama kako bi porazgovarale o njegovim potrebama. Mogućnost da se i dalje stara o svom unuku umiruje je.
– Olakšano mi je puno, jer, ako se on razboli, ne moram da brinem kako da ga brzo odvedem kod lekara ili u bolnicu. O njemu ovde dobro brinu i ja sam zbog toga spokojna – prenosi Dorotine reči ANHA – sajt Udruženja domova za stare u Alabami. Doroti je blagoslov za ustanovu u kojoj rade, kaže osoblje doma. Ona svoje dugogodišnje iskustvo koristi kako bi pomogla i drugim stanarima kojima je pomoć potrebna.
Ovu priču smo ilustrovali slikom Gizele Vuković iza koje je priča o njenom životu nakon karijere.