Afrika je kontinent, a ne zemlja – činjenica koju često zaboravljamo. Tako se i demografske procene „kontinenta“ razlikuju po regijama, odnosno državama.
Demografska slika Afrike može se podeliti u dve velike celine: sever i jug sa jedne, i centralna Afrika sa druge strane. Saharske zemlje severne Afrike (Alžir, Tunis, Libija, Egipat i Maroko), kao i zemlje krajnjeg juga (Namibija, Bocvana, Južnoafrička Republika – JAR, Svazilend i Lesoto), beleže manji prirast stanovništva od centralnog dela kontinenta.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Majke u svim ovim zemljama su ranih 1960-ih imale od 5,5 do 7,5 dece – slično kao što je u to vreme bio slučaj i u Brazilu, Kini, Indoneziji i Meksiku. Sada sve ove zemlje imaju prosečno od 1,5 do troje dece po majci. Međutim, zemlje Latinske Amerike imale su postepen pad priraštaja tokom perioda od 50 godina, dok je u Africi on bio visok sve do sredine 1980-ih kada je dramatično pao na današnju stopu.
Detaljniji uvid u ono što se zapravo zbiva u Africi nedavno su dala dvojica demografa – Žan-Pjer Genan i Džon Mej u radu „Afrička demografija“ (African Demography, Jean-Pierre Guengant, John May, Global Journal of Emerging Market Economies).
Oni su utvrdili da je niža stopa priraštaja severa i juga Afrike zapravo „izuzetak“, posmatrajući ceo kontinent. Veći deo Afrike kasni za ovim brojkama, možda i previše.
Rezultat je to da će, gledano ceo kontinent, broj stanovnika i dalje značajno rasti, da će paralelno rasti i afrički gradovi, obim radne snage (što je potencijalno dobro), i da će biti veoma teško upravljati tolikim prilivom mladih. Zaključili su i da vlade afričkih zemalja treba da učine mnogo više da podstaknu i unaprede planiranje porodice.
Poslednji popisi i istraživanja pokazuju da priraštaj u Africi pada daleko sporije nego što su Ujedinjene nacije (UN) predviđale 2010. godine, kada su sprovele redovno istraživanje svetske populacije.