Priča sa II konkursa za najbolji putopis starijih osoba „Draganova nagrada“, kategorija „Najbolja putopisna priča iz Srbije“.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija: Joli Harsanyi, Tvrđava Golubac
Oduvek sam volela da putujem. I putovala sam. Putovanja i otkrivanja novih prirodnih lepota nikad dosta.
Sećam se da je dnevni list „Politika“, davne 2009. godine, objavio „Politikin“ kviz znanja „Upoznajte Srbiju“ u saradnji sa jednom turističkom agencijom.
Moja drugarica Mirjana Petrović prijavila se, tačno odgovorila na postavljeno pitanje i osvojila nagradu – dvodnevno putovanje po istočnoj Srbiji za dve osobe. Mene je pozvala i ja sam se priključila ovom putovanju.
Plan putovanja bio je obilazak Smederevske tvrđave, drevnog Gamzigrada i Feliks Romulijane, tvrđave na Dunavu, Rajkove pećine kod Majdanpeka, Lepenskog vira, nacionalnog parka Đerdap, muzeja i galerija uz stručno objašnjenje izuzetnog vodiča puta gospođe Ljiljane Vještice.
Iz Beograda smo krenuli uz pratnju kiše, koja je sipila do dolaska u Smederevo. Onako vedri i veseli, nismo dozvolili da nam kiša pokvari raspoloženje. Kad smo došli u Smederevo, dunuo je vetar i rasterao oblake, tako da smo uživali u obilasku tvrđave.
O istoriji i važnosti tvrđave, nekadašnje prestonice Đurđa Brankovića, upoznao nas je njihov vodič. Zatim smo nastavili put ka Požarevcu. Poseta galeriji Milene Pavlović-Barili, koja je smeštena u njenoj rodnoj kući, nakratko nas je odvela u vreme njenog stvaralaštva između dva rata. Razgledajući njen dom i dela u vidu crteža, skica i platna, upoznali smo jednu izuzetnu i nadasve interesantnu ženu.
Put je dalje vodio ka Velikom Gradištu i zelenom senovitom Srebrnom jezeru. Tu lepotu prirode, a i nas same, ovekovečili smo fotografijama. Gladni i po malo umorni, otišli smo na ručak. Posle predaha, put nas je vodio ka Golupcu – ka tvrđavi Golubački grad. Legenda kaže da su ga gradili robovi 80 godina i da su kamen iz kamenoloma prenosili rukama. Ime je dobio, opet kako kaže legenda, kada je vizantijska kraljica Jelena, koja je bila zarobljena na najvišoj kuli, usamljena, hranila golubove.
Nastavak puta vodio je ka Majdanpeku i Rajkovoj pećini. Majdanpek je smešten u dolini reke Mali Pek. Okružen planinama Miroč, Deli Jovan, Stol, Veliki i Mali Krš, Homoljskom planinom i planinskim masivom Starice. Oko grada je gusta stoletna šuma puna pećina i reka Pek. Simbol i zaštitni znak Majdanpeka je planina Starica gde je smeštena veličanstvena Rajkova pećina. Rajkova pećina, po legendi, dobila je ime po čuvenom Rajku Vojvodi, koji je živeo u 19. veku. On je, po predanju, danju bio mehandžija, a noću je pljačkao turske karavane i blago sakrivao u pećinu, za kojim se i danas traga. Ulazak u pećinu ostavlja nas bez reči. Odzvanja muzika od žubora potoka sa bogatim pećinskim nakitom. Lepotu Rajkove pećine ne mogu prepričati, nju treba videti i doživeti.
Posle obilaska Rajkove pećine, krenuli smo ka Donjem Milanovcu. Na desnoj obali Dunava, u Đerdapskoj klisuri, u središtu Nacionalnog parka Đerdap, smešten je Donji Milanovac, i tu se završava prvi dan našeg putovanja. Odlazimo u hotel Lepenski vir koji je smešten u samom središtu Nacionalnog parka i na uzvišici iznad Donjeg Milanovca.
Budjenje i ispijanje prve jutarnje kafe uz izlazak sunca koje je osvajalo dan, punilo nas je pozitivnom energijom i zadovoljstvom što smo se zatekli na takvom mestu. Dunav koji je svetlucao plavetnilom boje mora umirivao je i opuštao i duh i telo. Bili smo ispunjeni srećom.
Napuštamo hotel i polazimo za Negotin. U Negotinu obilazimo muzej Krajine, grob Hajduk Veljka Petrovića i kuću Stevana Mokranjca, velikog srpskog kompozitora i muzičkog pedagoga, klasika srpske muzike, zaslužnog za uvođenje srpskog nacionalnog duha u umetničku muziku. Potom se otišlo u jedan od mnogobrojnih vinskih podruma uz degustaciju vina, po čemu je ovaj kraj i poznat.
Napuštamo Negotin i put nastavljamo ka Zaječaru, gde se nalaze ostaci antičke utvrđene palate Feliks Romulijana. Palata je izgrađena između 297. i 311. godine po zamisli rimskog imperatora Gaja Valerija Maksimilijana. Osećaj boravka na tom prostoru je tako moćan i lep. Samo zamislite, toliko vekova pre vas, to su ljudi gradili, sagradili i tu su živeli i vi danas imate privilegiju da zavirite u njihove živote, jer to je sve zapisano u kamenu i mozaicima koji odolevaju vremenu.
Nakon obilaska Gamzigrada, put nas vodi ka planinskoj lepotici Rtnju. Prema geografu Jovanu Cvijiću, Rtanj je jedna od najlepših planina u Srbiji. Odavde je potekao i čuveni rtanjski čaj.
Posle pauze za ručak, odlazimo put Paraćina i nazad za Beograd. Usput smo posetili manastir Koporin. Ovaj manastir smešten je u dolini Koporinskog potoka i u podnožju Koporinske kose, u ataru Velika Plana.
Ovom kratkom putopisnom pričom pokušala sam da ispravim nepravdu prema istočnoj Srbiji, pravoj lepotici. Bogata divnim predelima, šumama, rekama, planinama, pećinama, zaslužila je bolji odnos prema njoj. Ako vam se opis ovog putovanja svideo, a još uvek niste odredili odredište svog, krenite na ovaj put i nećete se pokajati.
Danica Pitino, Beograd
Spisak objavljenih priča i pesama sa II konkursa za najbolji putopis starijih „Draganova nagrada“ pronaći ćete u članku: Radovi sa II konkursa za najbolji putopis starijih „Draganova nagrada“