Zvuči neobično, ali izveštaj RVI ukazuje da su u Srbiji neki centri za socijalni rad bez određenih stručnih radnika, pa čak i bez socijalnih radnika.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija: Andrew Moca sa Unsplash
Da u Srbiji postoje centri bez socijalnih radnika navodi Državna revizorska institucija (DRI) u svom izveštaju o reviziji svrsishodnosti „Efikasnost rada centara za socijalni rad u pružanju socijalne i porodično-pravne zaštite“ (PDF)
U proseku tokom tri godine, 21 centar za socijalni rad je radio bez pravnika, 17 centara bez psihologa, a 57 bez ijednog pedagoga. Da stvari budu potpuno apsurdne, u periodu od 2020. do 2022. godine, u proseku osam cantara nije imalo nijednog zaposlenog socijalnog radnika
DRI je utvrdila da nadležni organi nisu preduzeli adekvatne mere za obezbeđivanje osnove za efikasan rad centara za socijalni rad, zatim da centri za socijalni rad nisu u dovoljnoj meri organizovali rad u skladu sa principima odgovornog upravljanja. Ovo bi moglo otežati efikasnu zaštitu korisnika.
Revizori navode i da su nadležni organi delimično obavljali inspekcijski nadzor i nadzor nad stručnim radom centara za socijalni rad. Ovo stvara rizik da će izostati obezbeđivanje zakonitosti rada, poštovanje procedura i standarda stručnog rada u centrima za socijalni rad.
Korisnici centara za socijalni rad
Na dan 31. decembra 2020. godine bilo je 589.406 korisnika centara za socijalni rad. Godinu dana kasnije, na kraju 2021. godine, bilo je 592.825 korisnika. Na kraju 2022. godine, kako navode revizori, a prenosi N1 bilo ih je 569.961.
„Analizom podataka o ukupnom broju korisnika utvrdili smo da se ovaj broj u 2021. godini povećao za jedan odsto u odnosu na 2020. godinu, a da se broj korisnika na aktivnoj evidenciji u 2022. godini smanjio za četiri odsto u odnosu na 2021. godinu“, navela je DRI.
Najveći broj korisnika na aktivnoj evidenciji centara za socijalni rad svim regionima Srbije pripada uzrastu odraslih (26 – 64 godine).
Zaposleni u centrima za socijalni rad
Centri za socijalni rad (CSR) predstavljaju stub sistema socijalne i porodično-pravne zaštite. U Republici Srbiji postoji 141 CSR.
Koliko ima zaposlenih koje plaćamo za ovaj odgovoran posao?
Na dan 31. decembra 2020. godine bilo je ukupno 2.638 zaposlenih i angažovanih radnika na neodređeno vreme u centrima za socijalni rad. Ovo je RVI utvrdila na osnovu baze podataka Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.
Na kraju 2021. bilo je zaposleno ukupno 2.593 radnika, dok je na kraju 2022. godine bilo zaposleno ukupno 2.592 radnika.
„Analizom podataka o broju zaposlenih u centrima za socijalni rad utvrdili smo da je u periodu na koji se revizija odnosi došlo do pada ukupnog broja zaposlenih, i to za dva odsto“, naveli su revizori.
Koliko bi trebalo da bude stručnih i drugih radnika u centrima za socijalni rad?
Normativom kadrova određeni su broj i struktura stručnih i drugih radnika u centrima za socijalni rad. Kriterijum na osnovu kog se određuje odgovarajući broj stručnih i drugih radnika predstavlja broj stanovnika na području za koje se centar osniva.
„Za područje centra za socijalni rad koji obuhvata 15.000 stanovnika određuje se jedan stručni radnik na poslovima socijalnog rada i dalje još jedan na svakih 5.500 stanovnika. Jedan pravnik na upravno-pravnim poslovima se određuje za područje CSR sa manje od 30.000 stanovnika, i dalje po jedan na svakih 30.000 stanovnika i jedan stručni radnik na poslovima planiranja i razvoja za područje centra koji ima 150.000 stanovnika i dalje po jedan na svaki daljih 250.000 stanovnika.“
Uvidom u rešenja o utvrđivanju broja stručnih i drugih radnika čiji se rad finansira iz budžeta, a koja je donelo Ministarstvo za rad, utvrđeno je da poslove javnih ovlašćenja u CSR treba da obavlja 2.586 zaposlenih, i to:
- direktor – 141
- poslovi socijalnog rada – 1497
- upravno-pravni poslovi – 297
- poslovi planiranja i razvoja – 50
- administrativno-finansijski poslovi – 337
- tehnički poslovi – 234
- rukovodilac odeljenja – 30;
Dakle, ukupno je predviđeno 2.586 stručnih i drugih radnika.
Ko onda nedostaje?
„Postojećim normativom je propisano da se u centru po pravilu zapošljava najmanje 50 odsto socijalnih radnika u odnosu na ukupan broj stručnih radnika. Analizom smo utvrdili da je svim CSR u periodu od 2020. do 2022. godine na neodređeno vreme bilo zaposleno oko 42 odsto socijalnih radnika, čime se postavlja pitanje izvodljivosti primene i ovog normativa.“
Najveći broj stručnih i drugih radnika utvrđen je za region Šumadije i Zapadne Srbije. Najviše su opterećeni stručni radnici centara za socijalni rad u regionu Južne i Istočne Srbije.
Revizori su konstatovali da je centrima data saglasnost da prime na neodređeno vreme više zaposlenih. U 2020. godini data je saglasnost za 142 izvršioca. Naredne godine je data saglasnost za 36 izvršilaca, a u 2022 godini za 108 izvršilaca.
- Podsećamo na Saopštenje Zaštitnika građana o zapošljavanju stručnih radnika u socijalnoj zaštiti iz 2021.
„Međutim, i pored toga, u reviziji smo utvrdili da, u periodu 2020 – 2022. godine, u proseku osam CSR nije imalo nijednog zaposlenog socijalnog radnika, 21 centar radio je bez pravnika, 17 centara bez psihologa, a 57 bez ijednog pedagoga“, upozorili su revizori.
Momak za sve
Prema propisima, na sedam stručnih radnika zaposlenih na uslugama socijalnog rada (voditelja slučaja), poslove obavlja jedan supervizor. Supervizor je zaposleni koji „ima iskustva u stručnom radu od najmanje pet godina, poseduje specifična znanja, veštine i sposobnost da kvalitetno obavlja složene stručne poslove“:
Stručni radnik koji obavlja poslove supervizije, uz odobrenje neposrednog rukovodioca, može da obavlja i poslove voditelja slučaja. Ovo je predviđeno u slučaju da to ne remeti proces supervizije i nije u suprotnosti sa interesima korisnika.
U praksi je, međutim, drugačije.
„U reviziji je utvrđeno da je rešenjima Ministarstva za rad, primenjujući propisanu organizaciju supervizije, određeno da u 100 centara supervizori istovremeno obavljaju i poslove voditelja slučaja“, navodi se u izveštaju.
Kako se kontroliše rad centara za socijalnu zaštitu
Nadležni organi su „delimično vršili inspekcijski nadzor i nadzor nad stručnim radom centara za socijalni rad, što stvara rizik da će izostati obezbeđivanje zakonitosti rada, poštovanje procedura i standarda stručnog rada u centrima za socijalni rad“.
„Analizom izveštaja o izvršenom inspekcijskom nadzoru, utvrdili smo da su tri nadležna organa za period 2020 – 2022. godine od 141 centra za socijalni rad na teritoriji Srbije, izvršili redovne inspekcijske nadzore kod devet centara“, navode revizori.
Vanredni inspekcijski nadzori su obavljani po pritužbama građana i pravnih lica, zatim povodom incidentnih situacija, kao i na zahtev nadležnih državnih organa.
„Vanredan inspekcijski nadzor od 141 centra izvršen je kod 39 centara, najviše od strane Pokrajinskog sekretarijata.“
Revizori su utvrdili i da nema koordinacije između nadležnih organa u vršenju nadzora nad stručnim radom. Ovo za posledicu ima izostanak praćenja i analize stanja u ovoj oblasti.
Broj prijava nasilja u porodici raste
„Predstavnici nadležnih organa su naveli da najčešći razlog podnošenja pritužbi, predstavki i inicijativa drugih lica je iz oblasti zaštite od nasilja u porodici. Uvidom u izveštaj RZSZ o radu centara za period 2020 – 2022. godine utvrđeno je da broj evidentiranih prijava nasilja u porodici iz godine u godinu raste“. upozorila je DRI.
DRI je kontrolisala centre za socijalni rad „Sveti Sava“ u Nišu, „Kolubara“ u Valjevu, Centar za socijalni rad Novi Bečej i Centar za socijalni rad Negotin. Ovim centrima DRi je izrekla ukupno 22 preporuke za otklanjanje nepravilnosti.