Kada počinje starost: 27 odsto ispitanika reklo je da je biti 63-godišnjak isto što i biti „star“, 60 odsto reklo je da je „sredovečan“, a čak 13 odsto da je „mlad“.
Doktor Li Miringof iz Instituta za javno mnjenje Marist koledža u SAD, 2013. godine, kada je punio 62 godine, sproveo je zanimljivu anketu: Da li je star neko ko ima 62 godine? Ove godine ponovo je anketu, uz promenu broja – „ulog“ je podignut na 63 godine.
Primećeno je pomeranje granice „starosti“ među ispitanicima: 27 odsto reklo je da je biti 63-godišnjak isto što i biti „star“, 60 odsto reklo je da je „sredovečan“, a čak 13 odsto da je „mlad“. Godinu dana ranije (2013), 28 odsto smatralo je da je imati 62 – biti „star“, 59 odsto da je „sredovečan“, a takođe 13 odsto da je „mlad“.
– Mi smo društvo koje se međusobno štiti – kaže Miringof o rezultatima ankete. U njoj je, tokom aprila, učestvovalo 1.212 odrasloh, od kojih je svega 11 odsto bilo starije od 60. Svega 19 odsto onih između 45 i 59 reklo je da je 63 godine dovoljno za „starost“. Isto smatra i skoro polovina mladih iz milenijumske generacije – 47 odsto.
Četvrtina (26 odsto) starijih od 60 reklo je da je njihov vršnjak „mlad“, a isto je reklo i 13 odsto ispitanika od 45 do 59 godina, i oko 5 odsto pripadnika milenijumske generacije.
U komentaru rezultata ove ankete, Forbs piše da je dobro što bejbibumeri pomeraju „granicu starosti“ zato što to znači da i sami očekuju da će duže raditi.
Naime, početkom 21. veka u istraživanju Galupa, većina Amerikanaca očekivala je da će se penzionisati sa 63 godine, a oni koji su do već bili u penziji prestajali su da rade u 59. godini života.
Od tada, za deset godina, očekivana granica kada će otići u penziju popela se na 66, a u penzioner se postaje prosečno u 62. godini – rekord od kada se vodi ova Galupova ankete (1991).
Novi doživljaj „starosti“ ima svakako veze i sa očekivanim životnim, a ne samo sa radnim vekom. Svega 21 odsto žena, i 33 odsto muškaraca, nazvalo je 63 godine „starim“, u Maristovoj anketi, piše Forbs.