Nakon veka uspešne borbe protiv infektivnih bolesti, mnoge bakterije, paraziti, virusi i gljivice razvili su imunitet na naša najbolja oružja. A to je možda tek početak…
Može postati mnogo gore, upozorava Svetska zdravstvena organizacija (SZO – WHO) u najnovijem izveštaju (Antimicrobial Resistance Global Report on surveillance, 256 str, pdf).
Svet ide ka post-antibiotičkoj eri, u kojoj bi i manje infekcije, uspešno lečene decenijama, ponovo mogle ubijati. Zabrinjavajuće je to što smo prestali da proizvodimo nove generacije i klase antibiotika i bakterije postaju sve uspešnije.
Izveštaj SZO koristi podatke iz 114 zemalja i prati naročito sedam tipova čestih bakterija, od onih koje uzrokuju infekcije krvotoka do gonoreje – i svuda je uočena rezizstentnost. Tuberkuloza otporna na lekove danas pogađa 630.000 ljudi, a opada i efikasnost lečenja malarije, HIV-a i gripa. Čak 10 zemalja prijavilo je slučajeve gonoreje koja ne reaguje na bilo koji antibiotik.
Mnogi proizvođači lekova više se ne bave istraživanjem i razvojem antibiotika jer nisu isplativi kao lekovi za dijabetes ili srce – lečenje traje nekoliko nedelja „umesto“ nekoliko godina. U SAD se čak 80 odsto antibiotika zapravo koristi za životinje na farmama, a čak polovina antibiotika za ljude prepisana je za prehlade i grip – virusna oboljenja koja ne reaguju na antibiotike.
Do 2050. godine Zemlja će imati skoro 10 milijardi stanovnika, pet puta više nego što je imala u eri pre antibiotika. Ujedno, to može predstavljati pet puta više nosilaca otpornih bakterija, piše Blumberg.