100 godina Transsibirske železnice kroz 7 zanimljivih činjenica

100 godina Transsibirske železnice kroz 7 zanimljivih činjenica
Transsibirska železnica - preko 9.000 kilometara za nedelju dana puta...

I dalje najduža jedinstvena pruga na svetu, Transsibirska železnica, ove 2016. godine napunila je punih 100 godina. I dalje je jedna od najaktivnijih železničkih ruta na svetu, a ovih sedam činjenica o njoj po izboru RT-a pokazuju o kakvom se fascinantnom poduhvatu radi…

Cena gradnje

Do 1913, Rusko carstvo izdvojilo je 1,455 milijardi zlatnih rubalja. Tada je prosečan policajac zarađivao oko 50 rubalja mesečno.

Vreme gradnje

Sve je počelo 1891. godine posetom cara Nikolaja II gradilištu u Vladivostoku. Bilo je potrebno 22 godine gradnje da bi se ovaj grad na samom istoku zemlje spojio sa Moskvom, a zatim još tri godine da bi železnica bila puštena u rad.

Uloženi rad

Na vrhuncu, ovo ogromno gradilište upošljavalo je i do 90.000 ljudi u istom trenutku. Najveći deo su bili vojnici, seljaci i osuđenici. Za prvih 12 godina izgrađeno je 7.500 kilometara pruge, skoro bez upotrebe bilo kakve mehanizacije.

Putovanje

Modernim vozovima treba šest dana i dva sata da pređu put od Moskve do Vladivostoka – ukupno 9.298,2 kilomentra. Ova razdaljina je skoro duplo veća nego udaljenost od Londona do Njujorka.

Mermerna stanica

Sljudjenka-1, jedna od 64 stanice između Moskve i Vladivostoka, blizu Bajkalskog jezera, jedina je železnička stanica na svetu koja je napravljena u potpunosti od mermera.

Hladnoća

Iako nije najsevernija tačka na celoj ruti, stanica Mogoča-Skrovordino je i dalje najhladnija tačka na putovanju sa temperaturama koje redovno idu i do 62 stepena Celzijusa ispod nule.

Osoblje

Radnici koji su zaposleni u vozovima provode po dve nedelje na putovanju od Moskve do Vladivostoka i nazad. Kada im se završi smena imaju dve nedelje odmora do kraja meseca, pa narednog meseca ponovo rade u istom tempu. Od kontrolora se zahteva da imaju dobar sluh kako bi mogli da čuju da li neki od točkova ima oštećenja i to prema zvuku koji točkovi proizvode dok prolaze kontrolu prostim udaranjem šipkom.

Zanimljivosti o Transsibirskoj železnici koje izdvaja Penzin

Država je želela da smanji troškove pa je tražila da se ne grade mostovi nego da se koriste trajekti, a da bi se dodatno smanjili troškovi projekat nije morao da spaja gradove nego da traži najkraću rutu, pa su mnoga mesta usput naknadno spajana sa tim prvobitnim krakom železnice.

Elektrifikacija železnice koja je počela još pre Drugog svetskog rata, potrajala je sve do 2002. godine!

Ova pruga, sa krakovima i pratećom mrežom, i danas predstavlja okosnicu transporta cele Rusije, prevozeći kontejnere od Japana ka Evropi, ali i oko trećine ruskog izvoza.

Poznata je i priča, bezmalo legenda, o posebnoj vanstandardnoj dimenziji razmaka šina kako bi se u eventualnim ratovima otežao prodor neprijatelja dublje u teritoriju čak i ako transportuje svoje kompozicije do ove pruge.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *