Vera srpskih penzionera u zaštitu države

U mnogim, bogatijim i zemljama sa razvijenijom socijalnom zaštitom, ljudi osmišljavaju nove načine kako da se obezbede u starosti. Mi u Srbiji čekamo da vidimo hoće li se država snaći sa rastućim problemima. To se zove slepa vera.

Sistemi penzijskog osiguranja nalaze se pod pritiskom socijalno-ekonomskih promena. U mnogim zemljama, ljudi ne žele da čekaju da vide da li će država uspeti da ih zaštiti u starosti, već se udružuju i organizuju.

Širom EU niču razni domovi za stare koje su oformili sami korisnici. Negde se radi samo o kupovini nekretnina u naselju predviđenom za starije, ali sve više ima i objekata koji su zajedničko vlasništvo korisnika. Iako se odriču ličnog vlasništva, korisnici imaju sigurniju budućnost baš zato što se nalaze u zajednici.

Zahvaljujući zajedništvu, mogu da se nadaju i da ozbiljna nega njihovim članovima još dugo neće ni zatrebati. Jer je aktivan društveni život najvažniji u očuvanju vitalnosti. Takođe, zadržavaju i dostojanstvo što, na žalost, često nije slučaj u klasičnim domovima za stare.

Kažu da ne postoji veća degradacija čoveka od one kada mu se potpuni neznanac koji mu prazni gusku obraća sa „Ej, ti“.

Pored toga što nastaju novi oblici domova za stare, i klasični domovi doživljavaju promene. To je bilo i očekivano budući da ih je sve više u Evropi koja stari. Hrvati se nadaju da će uspeti da privuku evropske penzionere na svoju obalu. Cene u Hrvatskoj još uvek su niže nego u većini zemalja EU, pa bi mnogi evropski penzioneri mogli da stare dane provedu na sunčanom Jadranu.

Nedavno je u Splitu sagrađena luksuzna rezidencija za bogatije penzionere. Misli se, pre svega, na bogatije strance, jer, kako se vajkaju hrvatski mediji, cene od 1.300 do 2.000 evra, koliko mesečno treba izdvojiti za boravak u ovoj rezidenciji, još uvek su daleko od mogućnosti hrvatskih „umirovljenika“.

Ako uporedimo ove sa cenama u privatnim domovima u Srbiji, moglo bi se zaključiti da je naš standard iznad hrvatskog. Jer u nekim privatnim domovima, koji su daleko od luksuznih, za mesec dana treba izdvojiti i 1.000 evra.
Retki plaćaju ovu sumu, ali mnogi daju dobru platu za smeštaj ostarelih članova porodice. I državni i privatni domovi su puni.
Kako se dovijamo za plaćanje? Kao i za sve, volšebnim umećima prekaljenih ljudi. Ali je pitanje kako nam ne padne na pamet da i mi sami, na vreme, počnemo da se organizujemo i osmišljavamo načine kako da starost bude sigurnija, a da svojoj deci ne budemo teret. Čekamo državu?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *