Početna Magazin Godine Čovek i smrt Život pred smrt (foto galerija)

Život pred smrt (foto galerija)

Život pred smrt (foto galerija)

Nemački fotograf Walter Schels (70) predstavio je svoj projekat – serijal fotografija crno-belih portreta pred smrt i nakon nje.

Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
 Fotograf Walter Schels imao je veliki strah od smrti, toliki, da nije želeo da vidi svoju majku nakon što je preminula. Kada je prešao 70. rođendan, rešio je da se izbori sa svojim strahom tako što se odlučio na težak projekat – fotografisanje portreta pre i odmah nakon smrti. 
On i njegova saputnica Beat Lakotta potražili su modele u hospisima u Berlinu i Hamburgu, a iznenadili su se kada ih je veoma malo ljudi odbilo.Oni su fotografisali ljude u hospisu, a zatim uvek bili spremni da se vrate kada dobiju vest da je osoba preminula. Projekat je bio opterećen teškim osećanjima, naročito zato što su i porodice i prijatelji neizlečivo bolesnih često nesposobni da se izbore sa težinom situacije, pa ove osobe ostaju usamljene u svojim poslednjim danima života. Jedan od portretisanih rekao je:

– Dobro je što radite ovo. Niko drugi me ne sluša, niko ne želi da čuje i sazna kako se zaista osećamo…

Walter_Schels_Andersen_01

Jan Andersen je sa 19 godina saznao da je zaražen HIV-om. Na fotografiji levo već je bio oboleo od retkog oblika raka koju je pokrenula infekcija HIV-a. Svoje poslednje trenutke u proveo je u majčinom zagrljaju. Preminuo je u 27. godini.

Walter_Schels_Sangbastian_02
Elmira Sang Bastian, treće dete svojih roditelja, verovatno je rođena sa tumorom koji je na fotografiji levo već zahvatio ceo mozak i lekari su porodici saopštili da nema leka. Preminula je sa svega 17 meseci a majka ju je obukla u belu haljinicu.

Walter_Schels_Behrens_03
Klara Behrens pred smrt je govorila kako se nekada ponada da će se oporaviti, ali da joj se ne živi kada joj pozli. Preminula u 83. godini.

Walter_Schels_Kotzahn_04
Wolfgang Kotzahn na svoj 57. rođendan pričao je kako se nikada nije osećao kao da stari, ali da nikada nije mislio da će umreti tako mlad. Iste godine je preminuo od raka pluća.

Walter_Schels_Cao_05
Maria Hai-Anh Tuyet Cao preminula je 52. godini života sa nadom u Boga i večni život.

Walter_Schels_Heiner_11
Heiner Schmitz radio je u advertajzingu, bio je brz i kreativan do trenutka kada je rak napao njegov mozak. Prijatelji su ga posećivali i u hospisu, gledali su utakmice zajedno kao i nekad, uz pivo i cigarete. Međutim, najčešće dolaze u paru jer ne žele da budu nasamo sa njim:
– Možda ne znaju šta da pričaju sa nekim ko je osuđen na smrt? Niko me ne pita kako se osećam zato što su prestravljeni. Nervira me to kako izbegavaju temu i pričaju o bilo čemu drugom. Zar ne shvataju? Umirem. To je sve o čemu razmišljam svakog sekunda kada sam sam – priča on. Preminuo u 52. godini.
Walter_Schels_Bening_07
Waltraud Bening imala je samo jednu brigu u hospisu – da stigne da pozove supruga da dođe kada oseti da joj se bliži zadnji čas. Želi da ta poseta ne dođe ranije nego što treba jer je htela da to bude kod kuće, ali on nije mogao sa tim da se izbori. To ju je povredilo. Oseća da joj on ovde i ne treba. Imala je 80 godina kada je pozvala supruga. Razgovarali su. Preminula je narednog dana.

Walter_Schels_Foege_08
Michael Föge bio je prvi čovek berlinskih biciklista, na njegov 50. rođendan došlo je stotine gostiju, a on nije mogao da se priseti reči za svoj govor. Otkriven mu je tumor na mozgu koji je za svega nekoliko meseci uništio njegov centar za govor, paralisao mu desnu ruku, i desnu stranu lica. U hospisu je bio pospan. Čak i dok je mogao da govori nije pričao o svojim osećanjima.

Walter_Schels_Genthe_09
Elly Genthe umela je reći da bi pre umrla nego da ne može da se stara o sebi. Kada je to vreme stiglo ostala je pri svom stavu. Bila je iznenađena kvalitetom nege koju dobija u hospisu, puna reči hvale. Obolela od raka bubrega poslednje dane primala je morfin. Zatim su krenule i halucinacije i strahovi, i povici da ne želi da umre. Preminula je u 83. godini.

Walter_Schels_Lauermann_10
Michael Lauermann bio je menadžer i zavisnik od posla. Jednog dana je prosto posrnuo – rak mozga, neizlečiv. Nije želeo da priča o smrti već o svom životu. Studirao je na Sorboni. Priča o Bodleru, uličnim neredima, ženama. Govorio je da je imao zaista dobar život, i da se ne boji onoga što dolazi. Premio je svega tri dana nakon što je uslikana fotografija levo. Imao je 56. godina.Izvor: Feature Shot