Fotografije životnog prostora mogu tačno da ukažu na osobine ličnosti i raspoloženje ljudi koji tu žive. Ovo je, prema rezultatima novog istraživanja, sve izraženije kako osoba stari.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Naučnici su u istraživanje uključili 286 osoba starijih od 65 godina. Fotografisali su prostorije gde su oni provodili najviše vremena (obično je to dnevna soba). Zaključili su da se određene karakteristike ličnosti te osobe odražavaju na osnovne elemente uređenja njenog prostora.
Primena ovih nalaza mogla bi da doprinese vođenju srećnijih života, uključujući i starije osobe sa oboljenjima ili kognitivnim oštećenjem što je uslovilo da one budu prebačene iz njihovih domova u ustanove za dugotrajan smeštaj.
„Primećeno je da se ljudi čija se ličnost slaže sa njihovim životnim prostorom bolje osećaju u svojoj koži i boljeg su raspoloženja“, kaže Karen Fingerman, profesorka ljudskog razvoja i nauke o porodici sa Univerziteta Teksasa u Ostinu i direktorka Centra za starenje i dugovečnost Teksasa. „Dom je tamo gde možemo da izrazimo sebe.“
Naučnici su analizirali ličnosti učesnika i fotografisali prostorije u kojima svako od njih provodi najviše vremena. U sklopu ovog istraživanja, prvog svoje vrste, nezavisni istraživači su gledali fotografije i ocenjivali odlike prostorije kao što su osvetljenost, čistoća, novotarije. Rezultati su objavljeni u časopisu The Gerontologist.
Uređenje doma otkriva ličnost
Ekstrovertnost je izražena u uređenju prostora sa novim predmetima i veselošću dekora. Ovo možda potiče iz želje da se prostorija učini privlačnom za prijatelje i članove porodice koji posećuju tu osobu, kažu naučnici.
Savesnost je povezana sa novotarijama i komforom. Tu vezu može da objasni to što su težnja ka redu i organizaciji ključne karakteristike ovog tipa ličnosti.
Prijatnost, otvorenost i neurotičnost nisu bili povezani sa uređenjem doma kod svih, otkrili su naučnici. Ali otvorenost je bila očigledna kod starijih osoba koje žive same. Taj nalaz sugeriše da ljudi koji žive sa drugima možda nemaju mnogo prostora da izraze svoje ličnosti u uređenju prostora.
Ono što je važno jeste da kad se životni prostor slaže sa ličnošću i željama osobe koja živi tu, kod starijih osoba se beleži povećano osećanje dobrobiti.
Želja mnogih starijih osoba jeste da ostare u sopstvenom domu. (V: Stanovanje u starijim godinama: Neće pomoć, a ne mogu sami)
Međutim, kako se javljaju funkcionalna ograničenja, kao što su nemogućnost penjanja uz stepenice, njihovi domovi postaju zastareli, nekomforni, mračni i zatrpani. Naučnici kažu da je razlog tome možda taj što te osobe imaju manje snage da održavaju svoj prostor. (V: Upozoravajući znaci da je starijoj osobi potrebna pomoć u kući)
Ono što je iznenadilo naučnike jeste nalaz da je kod starijih osoba sa funkcionalnim ograničenjima zatrpanost prostora povezana sa manje simptoma depresije.
„Zatrpanost možda predstavlja težnju da se sprovede kontrola nad okruženjem“, kaže Fingerman. „Oni, takođe, možda žele da drže stvari pri ruci kako bi nadomestili probleme sa pokretljivošću.“
Naučnici kažu da ovo istraživanje sugeriše da starije osobe koje pate od funkcionalnih ograničenja mogu imati koristi ako im se malo pomogne oko doma, ali čišćenje i održavanje moraju da se rade u saradnji sa njima. Ono što nekome izgleda kao nered, starijoj osobi može pomagati da se oseća komfornije. (V: Prilagođavanje doma pomaže starijima da žive sami)
Ustanove za dugotrajnu negu koje dozvoljavaju više slobode u uređenju životnog prostora kako bi se poboljšalo raspoloženje korisnika, takođe mogu imati koristi.
„Ne postoji jedan idealan način kako srediti svoj životni prostor. On mora da odgovara toj osobi“, kaže Fingerman.
Izvor: University of Texas Austin
Istraživanje: The Gerontologist