Prilagođavanje doma može olakšati život starijim osobama koje žive same kod kuće. Ove promene takođe pozitivno utiču i na kognitivne funkcije mozga ovih osoba.
Starije osobe sa invaliditetom koje žive same verovatno će doživeti opadanje kognitivnih funkcija tokom vremena.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
„Međutim, štetni uticaji samačkog života ublaženi su onda kada je dom opremljen elementima koji pomažu starijim osobama i koje oni lako koriste“, kaže Sodžung Park, docent na Univerzitetu Vašington i glavna autorka nedavno objavljenog istraživanja.
Istraživanje je imalo za cilj da ispita uticaje prilagođavanja osoba-okruženje, tj. stepen usklađenosti karakteristika ličnosti i okruženja, a u vezi sa kognitivnim funkcijama.
Neki od primera koji su navedeni u istraživanju su: proširenje vrata, dodavanje rampi, kupatilo u prizemlju, postavljanje rukohvata u kupatilu i tamo gde osoba sedi u toku dana.
„Naše straživanje jedno je od prvih koje je ispitivalo promene kognitivnog zdravlja kod starijih osoba čije je funkcionisanje ugroženo, a u kontekstu nadoknađujuće uloge kućnog okruženja“, kaže Park.
Naučnici su koristili podatke iz velike studije „Zdravlje i penzija“ koja je sprovođena od 1998. do 2010. godine. Fokusirali su se na ljude starije od 65 godina koji su imali najmanje jedno ograničenje u svakodnevnim aktivnostima.
Analizirani su uticaji života u kućnom okruženju koje nudi podršku na kognitivne funkcije tokom vremena.
Nalazi istraživanja ukazuju na važnost prilagođavanja doma za društveno i fizički ugrožene starije osobe.
Nedovoljno proučene oblasti
„Fokusirali smo se na dve oblasti koje su nedovoljno proučene“, kaže Park.
Prvo, većina istraživanja o prilagođavanju domova nije ispitivala u kojoj meri uslovi stanovanja starijih ljudi, kao što je život u samačkom domaćinstvu, utiču na njihovo zdravlje.
Fizičko okruženje doma, uključujući ugradne elemente i pristupačnost, važnije je starijim osobama sa ograničenim funkcionalnim sposobnostima. Međutim, stepen prilagođavanja ovih starijih osoba može zavisiti od njihovih uslova stanovanja. To je posebno važno jer se zna da su društveni faktori važni za kognitivno zdravlje u kasnijim godinama i da na njih utiče životno uređenje.
Drugo, većina istraživanja čine presek ili nastavak praćenja nakon kratkog vremena. Time je ograničena mogućnost da se saznaju uzročne veze kad su u pitanju prednosti prilagođavanja doma.
„Naši nalazi otkrivaju važnost prilagođavanja doma za društveno i fizički ugrožene starije osobe“, kaže Park.
Izvori: Washington University in St. Louis,
Environment and Behaviour (istraživanje)
Fotografija: Alex Boyd za Unsplash
Podsećamo na tekstove: