Danijel Den Peterson, 82-godišnjak iz Džordžije, nakon smrti supruge nije imao više volju za životom, pao je u depresiju i čekao da umre. Dane je provodio zureći u veverice sa svog trema. Ali, sve se promenilo posle samotnih šest meseci kada je otišao u prodavnicu…
Početak novog prijateljstva i novog smisla koji Denu pomaže da dočeka novi dan zabeležen je sigurnosnim kamerama u prodavnici. Prolazio je pored rafova sa izrazom lica koji je jasno govorio da mrzi kupovinu, kada mu se obratila četvorogodišnja devojčica u pratnji majke – Nora Vud.
Majka Tara seća se da joj je bilo neprijatno zbog načina na koji je njena ćerkica „napala“ Dena:
– Stala je i rekla „Zdravo starče, danas mi je rođendan“, i raširila ruke očekujući zagrljaj.
– Ja sam rekao „Zagrljaj? Naravno!“ – seća se Den tog prvog trenutka.
Posle zagrljaja Nora je tražila da ih mama fotografiše zajedno…
– Ustremila se na njega kao projektil. I nije ništa tražila od njega. Samo je želela da ga zagli. A njemu su usne zadrhtale i oči zasuzile. Bilo je tako slatko sve to – priča majka.
– Ja sam joj samo rekao „ti ne znaš, ali ovo je prvi put posle dugo vremena da sam ovako srećan“ – dodaje Den.
– Jednom sam je zatekla kako je zaspala držeći u ruci tu fotografiju njih dvoje zajedno. Ništa mi nije bilo jasno! – seća se majka kako je Nora odabrala novog prijatelja.
Sve se to desilo pre nekoliko meseci, i od tada se njegov samački život potpuno promenio. Danas ga Nora posećuje najmanje jednom nedeljno, i svaki put ga grli kao i prvi put.
– Ovo je neverovatno. Sasvim neverovatno. Imam svoje unuke ali su oni odrasli i odselili se. I Nora ima bake i deke, ali njena mama kaže da je ovo neka sasvim drugačija povezanost za koju skoro da nema objašnjenja. Ali ja ga imam, Nora je jednostavno anđeo koji mi je poslat da me vrati u život.
– Nora je moje srce otvorila za ljubav za koju nisam znao ni da postoji u meni. Život ponovo ima smisla – da posmatram Noru kako raste. Napravio sam mesta u srcu za još puno lepih trenutaka – tvrdi Den.