Tribina o zdravlju starih – Neophodno otvaranje Dnevnog centra za dementne

Dnevni centar za dementne osobe u Beogradu značajno bi doprineo kvalitetu života starijih dementnih osoba i sprečavanju izgaranja neformalnih negovatelja.

Udruženje građana Amity – Snaga prijateljstva, u sklopu Festivala zdravlja u Domu omladine, održalo je u četvrtak, 25. septembra 2014. godine Tribinu o zdravlju starih osoba.

Pored mr Nadežde Satarić iz Udruženja Amity, na tribini su govorile i dr Radmila Popović iz Udruženja Okrilje i Aleksandra Jovanović u svojstvu neformalnog negovatelja dementne osobe. Govorilo se o potrebama onog dela stanovništva koji je sve brojniji i sve više zanemaren u našem društvu – o potrebama dementnih osoba.

Gospođa Satarić je podsetila da, prema procenama, u Beogradu živi između 16 i 27 hiljada ljudi koji pate od demencije. Prema rezultatima istraživanja koje je Amity sproveo u Beogradu, svaka peta dementna osoba živi sama. Kada porodica postoji, negovatelji su u velikoj većini žene – 79%.

Brigu o dementnoj osobi preuzimaju na sebe uglavnom supruge, ćerke, snaje… Ogroman procenat negovatelja – 91% angažovano je u nezi dementne osobe sedam dana u nedelji, 365 dana u godini, a dnevna nega kod više od polovine zahteva preko 12 sati angažovanja.

Dnevni centar za dementne osobe u Beogradu značajno bi doprineo kvalitetu života starijih dementnih osoba i sprečavanju izgaranja neformalnih negovatelja.

Cilj projekta „Ne zaboravimo mi one koji zaboravljaju“ jeste i da se utiče na odbornike Skupštine grada Beograda da do 2015. godine donesu izmene i dopune Odluke o pravima i uslugama socijalne zaštite uvrštavanjem usluge Dnevnog centra za starije osobe obolele od demencije.

Zato je Amity pripremio i razglednice koje se svakodnevno šalju na adresu Sekretarijata za socijalnu zaštitu Grada Beograda. Razglednice su, u toku Tribine, potpisivali i prisutni.

Aleksandra Jovanović je istakla koliko bi ovakav Dnevni centar značio i dementnim osobama i njihovim negovateljima. Dementne osobe bi mogle da se druže bez bojazni da će biti izopštene, a negovatelji da razmene iskustva i dobiju informacije. Nemerljiva bi pomoć bila za svakog negovatelja da makar na kratko može da poveri brigu o osobi sa demencijom nekom drugom.Dr Radmila Popović je napomenula da se u okviru inicijative za poboljšanje života dementnih i njihovih porodica nalaze i servisi tzv. „predah smeštaja“ koji su uobičajeni u svetu, a kod nas ne postoje, gde postoji mogućnost poveravanja čuvanja dementne osobe izvestan period kako bi negovatelj mogao da predahne.

Doktorka Popović je govorila o demenciji ističući da ne treba svaku zaboravnost povezivati sa njom. Ne treba se plašiti, ali o demenciji treba govoriti.

Gospođu Satarić i sebe je nazvala „Uzbunjivačicama“, objasnivši da je njen moto bio „Živi i pusti druge da žive“, ali da je shvatila da ljude treba prodrmati. Upravo to radi civilni sektor uporno ukazujući na probleme sa kojima su suočene stare, bolesne osobe. Inicijativu udruženja Amity zato su podržale brojne organizacije.

Kruna ovog skupa bilo je obraćanje dve dame iz publike. Doktorka u penziji (87) se nadovezala na izlaganje doktorke Popović rekavši da je njen životni moto bio da ne brine. Posle dugogodišnje bolesti, njen suprug je preminuo. Ona ima i unuke i praunuke, ali se trudi da sama ustane, sama se obuče, samostalno jede… Iako joj drugi pomažu, ona se bori.

Druga dama je objasnila da ona piše poeziju i da je to održava i ispunjava. Ima toliko starijih ljudi u Beogradu koji imaju šta da kažu i pokažu. Koji žele da se njihov glas čuje, a mi ih marginalizujemo. Otvaranje Dnevnog centra za dementne osobe u Beogradu bi bio značajan korak u ispravljanju ove nepravde.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *