Hranljive materije su od presudne važnosti za strukturu i funkcionisanje mozga, tako da imaju potencijalno veliki uticaj na mentalno zdravlje. Sve veći broj istraživanja ukazuje na štetan uticaj nezdrave ishrane i nedostatka hranljivih materija, kao i na zaštitnu vrednost zdrave ishrane – zajedno sa dodacima ishrani odabranim prema zahtevima organizma – za održavanje i unapređenje...
Navike u ishrani imaju veliki uticaj na artritis. Promena načina ishrane promeniće osećaj koji čovek ima boravći u sopstvenoj koži. Prava hrana može da nas zaštiti od krutih zglobova, oticanja i umora i istovremeno da doprinese dugovečnosti i dobrom opštem zdravstvenom stanju.
Mesne prerađevine su kancerogene, a crveno meso je verovatno kancerogeno, tvrdi Međunarodna agencija za istraživanje raka – IARC, agencija Svetske zdravstvene organizacije – SZO.
Govor Čarlsa Jugstera, čoveka koji je u 87. godini počeo da se bavi boldibildingom i koji je živi dokaz da čovek može da izgrađuje svoje telo dok je živ i da je moguće zdravo, aktivno starenje. Bilo da se rešite da čitate ovaj tekst ili da pogledate video zapis govora na kraju, budite otvorenog uma.
Nedavno sam naišao na knjigu koja mi je otvorila oči kada su u pitanju mnogobrojni načini dezinformisanja ljudi u vezi sa zdravom ishranom, naročito kad je u pitanju zdravlje mozga, piše u blogu The Optimalist na Psychology Today, Maks Lugaver.
Šta činiti kada starija osoba neće da se hrani pravilno ili da jede dovoljno? Veoma je važno otkriti razloge i pokušati da se pravilno odgovori na uzroke.
Nesposobnost držanja ravnoteže na jednoj nozi tokom 20 sekundi može biti solidan pokazatelj većeg rizika od moždanog udara. Andrea Atkins objašnjava zašto.
Ako ste 40-godišnjak u današnje vreme, morate da jedete manje i da se bavite sportom više da biste održali vitku liniju, nego da ste 40 godina napunili 1971. godine.
Koncentrovani sok od cvekle, bogat nitratima, povećava snagu mišića kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom.
Laboratorijske životinje podvrgnute dugotrajnoj strogoj dijeti – žive duže. Kod ljudi, ovo nije dokazano. Pre svega, ljude je zabranjeno izgladnjivati, a sami da gladuju – ne žele. Dalja istraživanja su neophodna, ali je sigurno da je za dugovečnost bolje jesti manje porcije zdrave hrane.
