Alchajmer i druge vrste demencije plaše i zato što mnogo toga ne znamo o njima, a znamo da svako od nas može da oboli od njih. Na prevenciji se, međutim, ne radi dovoljno, a postoje načini da promenom životnih navika znatno smanjimo procenat rizika. Koji su to faktori rizika na koje možemo uticati
Hranljive materije su od presudne važnosti za strukturu i funkcionisanje mozga, tako da imaju potencijalno veliki uticaj na mentalno zdravlje. Sve veći broj istraživanja ukazuje na štetan uticaj nezdrave ishrane i nedostatka hranljivih materija, kao i na zaštitnu vrednost zdrave ishrane – zajedno sa dodacima ishrani odabranim prema zahtevima organizma – za održavanje i unapređenje...
Svake godine u Americi tri puta više ljudi izvrši samoubistvo nego što ima žrtava ubistava. Samoubistvo je češći uzrok smrti i od raka dojke, a dok je broj ubistava opao za 50 odsto od 1990. godine do danas, stopa samoubistava je porasla za 10 godina. Zato je pokrenut program koji za cilj ima nultu stopu...
Promene u životnom stilu, kao što je uključivanje joge, mogu imati važnu ulogu u ispunjavanju netretiranih psiholoških, društvenih i duhovnih potreba ljudi koji su preživeli šlog.
Mnoge osobe sa demencijom sklone su lutanju. Pri lutanju, dezorijentišu se, uplaše i izgube. Polovina od onih dementnih osoba koje ne budu pronađene u roku od 24 sata, verovatno neće biti pronađena živa. Zato je hitna i pravilno usmerena potraga od presudne važnosti.
Važno je da starije osobe, njihove porodice i prijatelji shvate četiri osnovna principa na kojima treba da se zasniva briga o starijima, smatra gerijatar dr Robert Stal.
Istraživanje koje je objavljeno u januaru 2015. godine u časopisu Emotion izdvaja jednu emociju kao moćan lek: zadivljenost.
Danci su uvek, otkad se meri sreća nacija, u vrhu liste ili prvi na njoj. Američka novinarka i autorka koja živi u Danskoj misli da ima odgovor na pitanje: Šta je to što Dance čini srećnim?
Sve su brojniji dokazi o značaju zdravog načina života za prevenciju i odlaganje progresije kognitivnih oboljenja kao što je Alchajmer.
Da li preterujemo sa terapijama koje uključuju psihoaktivne lekove kod starijih osoba? To je pitanje koje se postavlja nakon istraživanja koje je otkrilo da je stopa prepisivanja psihoaktivnih lekova čak dva puta veća za starije od 65 nego za mlađe pacijente.
