Svake godine u Americi tri puta više ljudi izvrši samoubistvo nego što ima žrtava ubistava. Samoubistvo je češći uzrok smrti i od raka dojke, a dok je broj ubistava opao za 50 odsto od 1990. godine do danas, stopa samoubistava je porasla za 10 godina. Zato je pokrenut program koji za cilj ima nultu stopu samoubistava. Prešli su više od pola puta do cilja i – ne odustaju…
U 2003. godini u SAD na 100.000 stanovnika bilo je 10,8 samoubistava, da bi 2013. godine stopa bila 12,6.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Najčešći uzrok samoubistava u SAD je depresija. Zato se zdravstveni sistem Henri Ford, nastao inicijativom čuvenog industrijalca 1915. godine, a koji danas ima 23.000 zaposlenih i 1.200 lekara specijalista u 40 medicinskih disciplina (više o Henri Fordu na Penzinu), naročito posvećuje prepoznavanju simptoma depresije kod pacijenata i prevencijom samoubistava.
Oko 2000. godine ovaj zdravstveni sistem delovao je mahom reaktivno, što je karakteristika i svih drugih sistema. Ali, onda su neke od službi i ustanova unutar ovog sistema rešile da preuzmu inicijativu u borbi protiv depresije za svojih 200.000 korisnika. Postavljen cilj bio je – nula samoubistava. Cilj (još) nije postignut ali su se stvari pokrenule.
Svaki lekar opšte prakse na bilo kom pregledu obavezno mora da postavi pacijentima dva pitanja:
- Da li ste se osećali neraspoloženo u poslednje dve nedelje?
- Koliko često osećate mali pritisak kada obavljate neke aktivnosti?
Ukoliko postoji prostor za dodatna pitanja ona se odnose na eventualni poremećaj sna, promene apetita, misli o samopovređivanju, itd. Svim pacijentima postavljaju se ova pitanja prilikom svake posete.
Ukoliko se primeti neki problem, odmah se prepisuje odgovarajući tretman, a celokupna dokumentacija se pažljivo vodi i obogaćuje i ovim podacima.
Angažuju se i porodice pacijenata, od kojih se traži da sklone oružje ako ga ima u kući, ali i da obrate pažnju na simptome i slično.
Osoblje koje radi u bolnicama obučeno je da pacijente, kojima je u kartonu zapisano da treba da budu pažljivije praćeni, odmah primi na pregled – bez zakazivanja.
Naravno, i svaki od pacijenata kod koga su primećeni znaci depresije dobija „sigurnosni plan“. Reč je o papirima na kojima stoji uputstvo šta da čine u slučaju da osete tegobe, podsećanje da će ova osećanja proći kao što su prolazila i pre, i – telefon terapeuta.
Pre nego što su započeli sa ovako sveobuhvatnim programom, u zdravstvenom sistemu Henri Ford primenjivali su takozvane „ugovore“ sa pacijentima po kojima se pacijenti sa simptomima depresije obavežu da neće pokušati samoubistvo. Ali, po priznanju stručnjaka, ovo baš i nije davalo rezultate.
– Postoji strah među lekarima da će, ako započnu razgovor o samoubistvu, time podstaći pacijente na ovaj čin. Isto tako, ako ih pitaju za oružje ili pilule, lekari misle da im time daju ideje na koji način mogu da izvrše samoubistvo – kaže Doree Ann Espiritu koja vodi program „nulte stope samoubistava“ u Henri Fordu.
Rezultat ovako postavljenog pristupa problemu vrlo brzo dao je rezultate. U 2009. godini, za pacijente koji su imali dijagnozu i koji su ušli u program lečenja depresije, stopa samoubistava bila – nula na 100.000 pacijenata.
Ipak, gledajući sveukupno, stopa samoubistava bila je 20 na 100.000 pacijenata, ali i to je bilo za 80 odsto manje nego kada je program počeo.
Srednja vrednost stope samoubistava smanjena je na oko pet na 100.000 korisnika zdravstvenog sistema Henri Ford, što je dva i po puta manje od nacionalnog proseka.
U Henri Fordu kažu da nisu analizirali troškove, ali zdravstveni centar Centerstone iz Nešvila, koji je preuzeo program od Henri Forda i primenio ga za 200 pacijenata koji su već pokušali da izvrše samoubistvo, uradio je domaći… Oni su izračunali da su ostvarene uštede u vrednosti od 400.000 dolara zbog smanjenja troškova prve pomoći i hospitalizacije pacijenata koji su pokušali samoubistvo.
Rezultati jesu odlični ali plan i dalje ostaje – nulta stopa samoubistava:
– Znate, ako kažete da je u redu da imate pet samoubistava na 100.000 ljudi godišnje, jedan od tih pet može biti vaš brat ili prijatelj. Želimo da postignemo cilj zato što nas sve podseća na ono što bismo želeli i sebi samima – kaže Espiritu za NPR.