Zvezdice u očima sprečavaju upale u telu

Zvezdice u očima sprečavaju upale u telu

Istraživanje koje je objavljeno u januaru 2015. godine u časopisu Emotion izdvaja jednu emociju kao moćan lek: zadivljenost.

Fotografija iz pesme “Grešio sam mnogo” Duška Trifunovića

Već decenijama se zna da su tmurna raspoloženja i negativne emocije, kao što su depresija, stid i anksioznost, povezani sa višim procentom oboljevanja od srčanih bolesti, upala, tumora i od prerane smrti.

Sa druge strane, pokazalo se da su pozitivna osećanja dobra za nas. Daleko manje je poznato, međutim, koje su zdravstvene prednosti određenih dobrih raspoloženja – da li, na primer, zadovoljstvo može da poboljša zdravlje više nego npr. radost ili ponos.

Istraživanje koje je objavljeno u januaru 2015. godine u časopisu Emotion izdvaja jednu emociju kao moćan lek: zadivljenost.

Naučnici sa Univerziteta Kalifornije – Berklija regrutovali su 94 brucoša koji su popunili upitnike o tome koliko često su, tokom prethodnog meseca, osećali različite pozitivne i negativne emocije, kao što su neprijateljstvo, entuzijazam i inspiracija.

Studenti su zatim dali uzorke pljuvačke, koji su analizirani na citokine, naročito interleukin-6 (IL-6), molekul koji je poznat po širenju upale po celom telu. Pošto je upala povezana sa lošim zdravstvenim stanjem, naučnici su shvatili da niži nivoi IL-6 upućuju na dobro zdravlje.

Kako je i bilo očekivano, oni studenti koji su doživeli više pozitivnih emocija generalno imaju niže nivoe IL-6 u odnosu na one studente čije raspoloženje je češće bilo tmurno.

Naučnici su zatim grupu od 119 studenata zamolili da popune složenije upitnike o tome u kojoj meri su oni u poslednje vreme osećali sedam određenih emocija: zadivljenost*, saosećanje, zadovoljstvo, ljubav, ponos i osećaj zabavljenosti. Studenti su dali i uzorke pljuvačke na analizu.

Iako su sva pozitivna raspoloženja i dalje, zbirno, bila u vezi sa nižim nivoima IL-6, najjaču vezu naučnici su otkrili sa osećajem zadivljenosti. Što je češće ispitanik prijavljivao da je bio zadivljen, to je nivo IL-6 kod njega bio niži.

„Ima nešto u zadivljenosti“, kaže za New York Times čuveni profesor psihologije sa Berklija i jedan od glavnih autora istraživanja dr Deker Keltner. „Izgleda da ona ima izraženi uticaj na markere povezane sa upalama.“

Dr Keltner kaže da generalno, osnovni pokazatelj da prisustvujemo nečemu što izaziva zadivljenost jeste da će nas to nešto naježiti. Savetuje da se ljudi trude da što češće budu u situaciji da osete zadivljenost.

„Neki ljudi osećaju zadivljenost dok slušaju muziku, drugi dok gledaju zalazak sunca ili prisustvuju političkom skupu ili gledaju svoju decu kako se igraju.“

Nikome definitivno neće škoditi da izvede ovaj eksperiment na sebi – idite u muzeje, slušajte muziku, čitajte knjige, slušajte predavanja, igrajte se sa decom…

Proverite da li neka od pesama objavljenih na Penzinu (Poezija) može da vas zadivi. Možda baš pesma Duška Trifunovića od koje smo pozajmili i fotografiju za ilustraciju ovog teksta? Ili neka od priča objavljenih na Penzinu?


*Englesku reč awe ovde smo preveli srpskom zadivljenost, jer je termin strahopoštovanje koji je pravi prevod ove reči, prema našem mišljenju, neadekvatan u ovom slučaju. Možda bi bilo najtačnije reći: zadivljenost koja izaziva strahopoštovanje.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *