5 novih realnosti penzionisanja

Tom Sajtings za US News piše o promenama koje su se desile i koje treba da prihvatimo kada je reč o penzionisanju. On nabraja pet jasno vidljivih, opštih promena u životu američkih penzionera, ali su ove promene sve više izražene i u drugim zemljama, pa i kod nas u Srbiji.

Nemamo više penziju naših dedova. Penzije su daleka prošlost za mnoge od nas. Svi smo zabrinuti za budućnost socijalnog osiguranja i zbog povećanja troškova zdravstvene zaštite. U međuvremenu, naši prohtevi su porasli i možemo se nadati dužem, zdravijem i skupljem trećem dobu.

Ali Amerikanci su praktični. Prilagodili su svoje živote promenama. Ovo su nove stvarnosti penzionisanja i načini na koji se Amerikanci nose sa njima.

1. Tradicionalna karijera je relikt prošlosti

Decenijama dug posao sa punim radnim vremenom koji je bio praćen penzijom sa „punim penzionerskim vremenom“, danas je pre izuzetak nego pravilo. Umesto toga, mnogi zaposleni napuštaju posao u svojim 50-im da bi se zaposlili na slabije plaćenim privremenim poslovima u toku nekoliko godina do pune penzije.

Ljudi u ovoj fazi radnog veka imaju različite stavove i očekivanja u odnosu na zaposlene sa punim radnim vremenom, što donosi nove izazove i mogućnosti kako za poslodavce, tako i za radnike.

2. Zaposleni imaju manju kontrolu nad vremenom odlaska u penziju

Starosna diskriminacija je nezakonita. Ipak, mnogi radnici u svojim 50-im i ranim 60-im godinama su izgubili posao ili su prebačeni na nova radna mesta. Drugi ljudi uleću u penziju, čak i kada je zapravo ne mogu priuštiti sebi, jer im je dosta njihovog posla i jer sanjaju o lakšem životu – još kada bi mogli da prežive bez plate.

3. Mnogi ljudi su izabrali polupenziju

Zbog finansijske nesigurnosti, značajan broj penzionera danas obavlja poslove sa nepunim radnim vremenom. Tek nešto više od trećine (35 odsto) Amerikanaca u 62. godini radi puno radno vreme, a oko 14 odsto radi sa nepunim radnim vremenom, prema podacima Nacionalnog instituta za starenje. Do 68. godine, samo 13 odsto radi puno radno vreme, dok 19 odsto radi skraćeno.

Penzija nije „sve ili ništa“. Loša strana povremenih poslova jeste što se još uvek radi. Ali za mnoge ljude, posao sa nepunim radnim vremenom obezbeđuje zaštitu od otpuštanja ili im omogućava da napuste naporni stari posao kako bi probali nešto novo i uzbudljivije. Honorarni posao takođe dopunjava prihode od penzije i produžava trajanje njihove ušteđevine za starost.

4. Mnogi ljudi uživaju u većoj fleksibilnosti

Američko socijalno osiguranje je 1970. godine uvelo nagrađivanje za kasniji odlazak u penziju, što znači da su zaposleni koji su radili nakon uobičajenog doba za penzionisanje nastavljali da prikupljaju bodove socijalnog osiguranja.

Danas, zaposleni u Americi mogu da se penzionišu bilo kada između 62. i 70. godine života bez finansijskih penala. Teorijski, bez obzira kada se penzionišu, skupe istu količinu bodova socijalne sigurnosti (u zavisnosti, naravno, koliko dugo žive).

Takođe, smanjivanje broja penzijskih planova sa definisanim benefitima može imati i svoju dobru stranu. Danas, manji broj kompanija zahteva od zaposlenih da se penzionišu u određenom dobu, te zaposleni mogu ostati duže u radnom odnosu ukoliko to žele. Krajnji rezultat jeste veći izbor za zaposlene. Mogu da nastave da rade, ali ako sanjaju o nečemu drugom – da se okušaju u novom poslu, da pokrenu sopstveni posao ili da zarade dodatni novac od čuvanja dece ili šetanja pasa, onda je rano penzionisanje danas izvodljivije nego što je ikada bilo.

5. Polupenzionisani ljudi provode više vremena na poslovima sa nepunim radnim vremenom

Oni koji rano napuštaju poslove sa punim radnim vremenom, moraju da zarade više, uglavnom zbog toga što su proveli manje godina zarađujući.

Zato, umesto da idu u punu penziju sa 66, mnogi Amerikanci nastavljaju da obavljaju poslove sa nepunim radnim vremenom do 70. godine ili čak duže da bi nadoknadili niska primanja u prvim godinama karijere. Dakle, ako se čovek zaposli na poslu sa nepunim radnim vremenom u kasnijem dobu svog života, bolje bi bilo da zaista uživa u onome što radi.

Neki ljudi se pitaju: Ako još uvek radite, kako možete da kažete da ste u penziji? Odgovor je da o dobu penzije ne treba misliti kao o dobu kada se sedi i ne radi ništa. Umesto toga, to je doba da najzad radite ono što želite.

Za sve veći broj Amerikanaca, ovo znači manje radnih sati na manje stresnim poslovima ili u njihovom starom preduzeću ili u potpuno novom okruženju. Rad u penziji može da pruži najbolje od oba sveta. Oslobođeni ste dnevnih obaveza koje su vas opterećivale godinama, ali još uvek zarađujete. Imate neku strukturu u životu i upoznajete nove ljude. Takođe radite nešto korisno i doprinosite promenama u svom svetu.

Napomena Penzina: Sve ovo gorenavedeno, sve više se, u donekle drugačijim oblicima, javlja i kod nas. Jedino što penzioneri i oni koji se spremaju za penziju u Srbiji uglavnom imaju još jedan faktor za razmišljanje kada donose odluke: svoju porodicu. Proširena porodica u Srbiji, i radosti i obaveze koje sa sobom nosi, u velikoj meri utiče na život penzionisanih osoba.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *