Rezultati dve decenije primene GMO u SAD i Kanadi razočaravajući (grafikoni)

Rezultati dve decenije primene GMO u SAD i Kanadi razočaravajući (grafikoni)
Uticaj Monsantovog herbicida Roundup na ukupnu potrošnju herbicida u SAD

Pre dvadesetak godina dve velike severnoameričke države usvojile su primenu GMO semena u poljoprivredi. Evropa to još uvek nije učinila, pa ipak je uspela da postigne sve bolje rezultate poljoprivrede u smislu sve manje primene pesticida uz slične rezultate proizvodnje.

Na ovih nekoliko grafikona Organizacije za hranu i poljoprivredu SAD, koje prenosi Njujork Tajms, prikazani su različiti segmenti poređenja uspeha poljoprivrede evropskih zemalja i SAD.

Napomena: pod Zapadnom Evropom u izveštaju iz kog su grafikoni navedeno je da je reč o zemljama – Francuska, Nemačka, Belgija, Luksemburg, Švajcarska, Holandija i Austrija.

Grafikon 1 – Uljana repica

Kanada i Zapadna Evropa uzgajaju različite varijante uljane repice, ali od 1995. godine Kanađani koriste i genetski modifikovano seme. Pa ipak, rezultati su skoro identični – proizvedene količine su u stalnom rastu (rast od oko 1.000kg po hektaru – sa oko 1t/ha na 2t/ha u Kanadi, i sa oko 28t/ha na 37t/ha u Evropi).

gmo-evropa-amerika-uljana-repica

Grafikon 2 – Kukuruz

Proizvodnja kukuruza od 1985. godine do danas raste takođe jednako i u SAD i u Evropi, sa 5t/ha na 10t/ha, iako je SAD čuvena po primeni genetski modifikovanog semena kukuruza.

gmo-evropa-amerika-kukuruz-prinos-po-hektaru

Grafikon 3 – Šećerna repa

Od 2008. godine u SAD se primenjuje i genetski modifikovana šećerna repa, ali je rast proizvodnje ostao u trendu koji je bio i pre toga, tj. oko 60t/ha. Sa druge strane, od 2005. do 2014. godine, prinos šećerne repe u Evropi kretao se od skoro 70t/ha do preko 80t/ha.

gmo-evropa-amerika-secerna-repa-prinos-po-hektaru

Grafikoni 4 i 5 – Pesticidi

U odbranu GMO često je isticano kako se upotrebom GMO semena može smanjiti količina upotrebljenih pesticida. Ali, na primer, Francuska, u kojoj GMO nije dozvoljen, beleži drastičan pad upotrebe pesticida od 1990-ih do danas.

gmo-evropa-amerika-francuska-pesticidi

Sa druge strane, u SAD jeste delimično opala upotreba insekticida i fungicida, ali je porasla upotreba herbicida. Najveći uzročnik ovakvog porasta herbicida jeste direktno kompanija Monsanto koja svoje stragije bazira na tome što razvija biljku otpornu na njihov herbicid Roundup (gliphosat), i zatim neometano tretira poljoprivrednu površinu istim kako bi iskorenila sve druge biljke (kompaniju Monsanto nedavno je kupio nemački BASF).

gmo-evropa-amerika-pesticidi

Grafikon 6 – Herbicidi koji se koriste u SAD

Na grafikonu se dole desno, naročito od 2005. godine, jasno čita uticaj Monsantovih tehnologija na ukupnu upotrebu pesticida u SAD.

gmo-evropa-amerika-herbicidi

 

5 komentara

  • Molim uredništvo sajta našeg PENZIN-a da ne dozvoljava da se na na stranicama elektronskog Penzina, reklamiraju koje kakve gluposti, laži i budaleštine. Konkretno u ovom današnjem broju, reklama o magnetima za zaustavljanje hrkanja kod spavanja. To je čista laž, i pokušaj prodavca tih magneta da izvuče novac iz džepa. Zašto je prosora za reklamiranje, našao baš na Penzinu. Sračunato, kao i svi drugi, to je populacija, koja iz razno raznih razloga, pre svega starosti, uvek „nasedne“ na laži i bez potrebe daje novac. Hrkanje je posledica zapadanja jeziku unutar usne duplje, kad se leži na ledjima. I nije tačno da vam može išta pomoći izuzev da promenite položaj ležanja da ne bude na ledjima na go na stranu. Čak šta više. A zašto ne hrkati. Nije bolestan onaj ko hrče, nego je bolestan onaj ko spava pored njega, pa nemože spavati, ne zbog hrkanja, nego zbog svoje bolesti i tegobe, koji mogu biti razne etiologije.I taj treba da leči nesanicu. Dakle, kolege penzioneri, ne nasedajte na ovakve providne štoseve. To vas samo bespotrebno košta. I onako smo ojadjeni.

    Odgovori
    • Poštovani, mi slabo možemo da utičemo na to koje se reklame pojavljuju. Reč je Gugl servisima za oglašavanje i to nije baš pod našom kontrolom. Nažalost, u nedostatku valjanih sponzora ovo su nam za sad jedine opcije, a vrsta oglasa koji se pojavljuju zavise naročito od pretrage i ponašanja samog korisnika na internetu. Na primer, ako neko traži knjige i slično ovih dana, pa svrati na Penzin, njemu će se i na Penzinu pojavljivati oglasi za knjige. Ali i to je do Gugla i njegovog praćenja ponašanja korisnika na internetu.

      Odgovori
  • Zahvaljujem Penzinu na odgovoru. Tačno je, oglašavanje uredjuje Gugl i svoje oglase ne plasira samo preko Penzina, nego gde god otvorite bilo koji sajt. Zato, dragi penzoneri, još jednom, sve što vam za zdravlje može pomoći, možete sami naći u apotekama i posavetovati se sa svojim lekarom. Ali nikako ne „nasedajte“ na ovakve laži, koje su vrlo vešto smišljene i tobože „potvrdjene“ od nekih čitalaca. Preko oglasa u novina i interenteu ne naručujte ništa, jer da to valja, ne bi ga reklamirali radi prodaje. Prodali bi ga u redovnoj prodaji.

    Odgovori
    • U mnogome ste u pravu ali u mnogome i niste. Redovna prodaja izumire jer je nerentabilna. Kupovina putem interneta često je jeftinija – isti prodavac daje manju cenu za kupovinu putem interneta jer što više ljudi kupuje tako on mora da zakupljuje manje prostora za prodaju koji je uvek skuplji od skladišnog prostora gde drži robu ili kancelarijskog prostora u kom sede radnici pred računarom i administriraju kupovine.
      Drugim rečima – prevara je prevara i u radnji i na internetu, a pametna smislena kupovina može biti smislenija putem interneta. Na svima nama jeste da učimo. Izbegavati se može još neko vreme, ali za par godina nećemo ni gde u radnji da kupimo ono što nam treba.

      Odgovori
  • Pingback: Rezultati dve decenije primene GMO u SAD i Kanadi razočaravajući | Biznis i Finansije

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *