Najavljeni „rast“ penzija biće tek nešto malo iznad rasta inflacije. Prenosimo članak K. Bondžulića iz Danasa, o stavu ekonomiste i penzionera o ovom „rastu“ penzija.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija: Andre Taissin sa Unsplash
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je povećanje penzija za 14-15 odsto, minimalno za 12, do kraja 2023. godine. Budući da se procenjuje da će inflacija ove godine iznositi između 11 i 12 odsto, najveći deo ovog povećanja penzija zapravo će pojesti rast cena.
Ukupna inflacija 2022. godine bila je 15,1 odsto, ali je veliki broj proizvoda koji ulaze u potrošačku korpu, kao što su jogurt, pavlaka i određene vrste sireva, poskupeo i do 50 odsto. Pored mlečnih proizvoda, drastično više cene beleže i svinjska mast, konzervirana riba i začini. Povrće je poskupelo za u proseku 33,4 odsto. Hleb i žitarice skuplje su za čak 25,2 odsto u odnosu na 2022. godinu.
Pored hrane i pića, penzioneri najviše novca troše na dažbine. Struja i gas već sada su skuplji za 24,2 odsto.
Fond PIO je objavio da je prosečna penzija u Srbiji u februaru 2023. godine bila 37.813 dinara.
Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi domaćinstava u Srbiji tokom prošle godine iznosili su 78.393 dinara. Izdaci su, pak, dostigli 78.678 dinara.
„Rast“ penzija – kroz vizuru ekonomiste
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, objašnjava da rast penzija u suštini neće biti ni veliki ni značajan ako se naspram njega uzme u obzir procenat očekivane inflacije.
„Rast penzija će najverovatnije pratiti i rast plata. Sama najava o povećanju nije nerealna, ali mišljenja sam da nije dobro prognozirati toliko unapred. U zakonu treba da postoje propisana pravila kako se penzije povećavaju, a ne da se postupa po volji bilo kog pojedinca, pa makar on bio predsednik države“, smatra profesor Ekonomskog fakulteta.
Arsić kaže i da se u potrošačkoj korpi penzionera ništa ne menja, naročito zbog toga što su u poslednjih 10 godina penzije bile u padu.
„Od 2012. godine pa do sada, penzije nisu imale realni rast. Uz sva velika povećanja, ove godine će biti tek malo iznad inflacije“, kaže sagovornik lista Danas.
Arsić napominje da je inflacija na osnovne artikle procentualno dosta veća od ukupne. A to su artikli na koje penzioneri troše najviše novca. Takođe, cene komunalnih usluga i energenata, a pre svega struje, biće u porastu.
„Rast“ penzija – kroz vizuru penzionera
Penzioner Mile Delić skeptičan je po pitanju predsednikove najave. Nju, kaže, vidi kao Vučićevo sredstvo za ličnu promociju.
Podsećamo:
„Ništa mu ne verujem, jer samo takav čovek može učiniti da penzionerima deli njihove pare. Pomenuta obećanja su politikantske floskule, sa ciljem sopstvene promocije, i to kod ljudi koji ne razmeju ni politiku ni stanje u društvu“, kaže Delić.
Osvrćući se na sveobuhvatnu godišnju inflaciju, objašnjava da baratanje prosekom ne otkriva pravu sliku stvarnosti. U toj računici uvek strada strana sa nižim primanjima.
„Mene zanima koliko košta pasulj, grašak, junetina i salama – odnosno svakodnevne, životne namirnice i izdaci. Interesuje me koliko novca mi je potrebno da napunim potrošačku korpu. Svake srede odlazim u Rodu jer je to penzionerski dan. Na većinu proizvoda imam popust od 10 odsto, kao i poene koje mi na kraju kvartala vrate kao dinare. Pretprošli put sam račun platio četiri hiljade, a poslednji put na korpu sličnih artikala potrošio preko devet hiljada“, napominje Delić. Navodi i da su poskupeli i računi za struju i Infostan.
Penzionerska kartica
Mile Delić i penzionersku karticu vidi kao reklamu i propagandu vlasti. Ona ga asocira na izjavu Harija Trumana: „Ako želiš da pobediš, moraš da osvojiš glasove glupih, jer su oni većina u svakom narodu“.
„Penzionerska kartica nije ništa drugo nego reklama i propaganda. Na svoju Superkarticu dobijam mnogo više povlastica nego uz penzionersku karticu, koja donosi benefite samo kod predsednikovih drugara“, zaključuje penzioner Delić. Smatra da vlast sve poteze čini u skladu sa sopstvenim interesima, a tu spada i izbor sadašnjeg direktora Fonda PIO.
Izvor: Danas