Prilika da se zaradi ili savremeno izrabljivanje radne snage?

Prilika da se zaradi ili savremeno izrabljivanje radne snage?
Slika: Radijum devojke (potražite priču o njima na Penzinu)

Saradnik „Nedeljnika“ proveo je tri meseca radeći, potpuno ilegalno, u Samsungovoj fabrici u Slovačkoj. „Nedeljnik“ je objavio reportažu, podigla se prašina…
Neki, međutim, misle da je to sasvim uobičajena priča. To i jeste tragedija ovih naših dana: navikli smo se na nepravdu, nezakonite radnje, izostanak zaštite zajednice, odnosno državnih institucija.
Tragom ove priče, pošli su i drugi novinari. Penzin prenosi članak D. Mlađenovića iz novosadskog „Dnevnika„.

Fotografija iz članka: Radijum devojke

Nedostatak radnih mesta u Srbiji, besparica, mogućnost bolje zarade nego u Srbiji i oglasi koji pozivaju radnike iz naše zemlje da krenu put Slovačke, gde im se radno mesto nudi, po svemu sudeći ima i svoju drugu, ne tako lepu stranu.

O naličju odlaska u pečalbu u Slovačku, sve češće se, iako još uvek tiho, govori i ukazuje se na to da se radi gotovo neprestano, na traci, uglavnom stojeći, uz zarade koje su veoma često manje od obećanih i značajno niže od zakonom propisanih u Slovačkoj, bez plaćene pauze, na koju ne može ići samo jedan radnik te da je maltretiranje na poslu svakodnevno. Ni priča o smeštaju, koji je kolektivan i besplatan, nije ništa bolja jer je on najčešće veoma loš, neretko bez vode ili grejanja te je slika više siva nego svetla.

Treba reći da put Slovačke, za rad u fabrikama, najčešće u automobilskoj industriji, nije potrebna neka konkretna struka, pa ni znanje jezika, a ni bogzna kakve veštine, već suštinski radna snaga za obavljanje jednostavnih, ali iscrpljujućih poslova. Takođe, oni koji se odluče na taj korak, u principu, znaju šta ih očekuje u toj zemlji, ali je nevolja što mnogi odlaze bez ugovora o radu, boravišne i radne dozvole, što utiče na sigurnost rada i boravka u Slovačkoj.

I pored toga što su iskustva mnogih koji su otišli u Slovačku loša, i dalje put te zemlje gotovo svakodnevno odlaze puni autobusi. Računica je relativno jasna – za isti ili sličan posao u Srbiji, koji se odvija u gotovo istim uslovima – 12 sati rada, bez pauze i toplog obroka, mesečno se može zaraditi oko 200 evra – odnosno oko 24.000 dinara, koliko je, u proseku minimalna zarada u našoj zemlji, dok se u Slovačkoj, uz satnicu od 2,2 evra, dnevno može zaraditi oko 26 evra, odnosno za 24 radna dana nešto više od 600 evra. Dakle, ostane više novca nego u Srbiji, čak i kad se plaćaju neki troškovi – jer i ovde se mora stanovati i hraniti.

Istini za volju, oglasi kojima se poziva na rad u Slovačkoj uglavnom ukazuju na tamošnje uslove rada. Tako jedna od agencija koje organizuju odlazak radnika iz Srbije u Slovačku prilično precizno ukazuje na uslove odlaska i boravka tokom rada u Slovačkoj – u ponudi su poslovi u prehrambenoj industriji, auto-industriji i elektroindustriji, u fabrikama za proizvodnju i sklapanje delova za televizore, manuelni su, brzo se nauče, nije potrebna neka posebna stručna sprema, a radi se većinom u stojećem položaju. Takođe, tu je i uputstvo da se u slučaju prelaska u drugu agenciju u toku trajanja ugovora, automatski dobija otkaz, radnik ostaje bez smeštaja i odlazi kući.

Put Slovačku kreće se iz Novog Sada s glavne Železničke stanice, a ukazuje se i na troškove putnog osiguranja, koje je obavezno, kao i uslove za zdravstveno osiguranje. Smeštaj je besplatan, ali se, ukoliko se izostaje s posla, naplaćuje, a pojedini poslodavci obezbeđuju jedan topli obrok za vreme rada. Precizirano je i da je satnica 2,2 evra, te da se, što se više radi, više i zaradi, a da se, ukoliko je poslodavac zadovoljan kako zaposleni radi, posle pet meseci mogu dobiti daleko bolji uslovi – od plate do smešataja. Ukazuje se i na to da se, u slučaju da poslodavac nije zadovoljan kandidatom, on vraća kući samostalno organizujući prevoz, koji je u odlasku u Slovačku besplatan.

Po rečima jednog radnika koji više puta boravio u Slovačkoj, posao jeste težak, radi se mnogi i dugo, ali se i zaradi više nego u Srbiji.

„Kada sam prvi put otišao za Slovačku, znao sam koji me uslovi očekuju – posao i do 12 sati dnevno, možda samo jedan slobodan dan nedeljno, stanovanje u zajedničkom smeštaju, pa se nisam mnogo iznenadio“, rekao je sagovornik „Dnevnika“.

„Zaradim više nego ovde, da biram ne mogu, nije lako, mnogo toga nedostaje. Nedavno sem se vratio, ići ću ponovo, dok budem mogao da izdržim taj tempo.“

Ugovor o radu važan dokument

Iz Ministarstva za rad i socijalnu politiku ukazuju na to da su zakonom definisani uslovi pod kojima se može legalno otići na rad u inostranstvo, a to prvenstveno podrazumeva posedovanje radne dozvole zemlje u koju odlazi na rad i ugovor o radu, koji se potpisuje pre odlaska iz Srbije. Iz tog ministarstva apeluju da se ne ide u inostranstvo bez dozvole i ugovora o radu, kao i da prijave one koji se ne pridržavaju zakona.

Za legalan boravak radnika iz Srbije u Slovačkoj neophodna su određena dokumenta – a osim overene diplome i potvrde da nisu osuđivani, to je i boravišna viza, koja se dobija na osnovu ugovora o radu, koji se najčešće sklapa na tri meseca.


Ako vas ova tema zanima, a trebalo bi da znamo na kakve su radne uslove naši sunarodnici spremni – jer to utiče na sve nas, preporučujemo da pročitate i članak u „Nedeljniku“ (još uvek je, 20. februara 2017. godine, u prodaji).

Tamo je data ista priča, ali iz drugog ugla, rekli bismo.

Da li su ovakvi uslovi šokantni ili ne, procenite sami. Mi, u Penzinu, mislimo da je važno štititi radnička prava, unapređivati ih, a ne unazađivati. Kvalitet naših radnika se ne dokazuje time što ćemo pristati na izrabljivanje. Robovski rad nije potreban u XXI veku. Dovoljno smo napredovali da bismo mogli svi da živimo i radimo u pristojnim uslovima. Ekonomska kriza ne sme biti izgovor.

Podsećamo vas i na članke:

Recite nam šta vi mislite o ovome. Iskoristite mogućnost slanja komentara putem forme na dnu ove strane.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *