Nobelova nagrada za ekonomiju: Društva sa inkluzivnim institucijama prosperiraju

Nobelova nagrada za ekonomiju dodeljena je trojici ekonomista koji su istraživali zašto su neke zemlje bogate, dok su druge siromašne. Oni su dokumentovali da su slobodnije, otvorene društvene sredine sklonije napretku.

Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!

Rad Darona Asemoglua, Sajmona Džonsona i Džejmsa A. Robinsona „pokazao je značaj društvenih institucija za prosperitet zemlje“, saopštio je Nobelov komitet Kraljevske švedske akademije nauka prilikom objave u Stokholmu. Asemoglu i Džonson rade na Tehnološkom institutu u Masačusetsu, dok Robinson istražuje na Univerzitetu u Čikagu.

Jakob Svenson, predsedavajući Komiteta za nagradu u ekonomskim naukama, rekao je da je njihova analiza pružila „mnogo dublje razumevanje korena problema zbog kojih zemlje propadaju ili uspevaju“.

Asemoglu, koji je rođen u Turskoj i ima 57 godina, izjavio je da je bio zaprepašćen dodeljivanjem nagrade.

„Nikada ne očekujete nešto ovako“, rekao je.

Asemoglu je istakao da istraživanje koje je nagrađeno ovom nagradom naglašava vrednost demokratskih institucija.

„Šire gledano, naš rad favorizuje demokratiju“, rekao je u telefonskom razgovoru sa Nobelovim komitetom i novinarima u Stokholmu. Međutim, dodao je: „Demokratija nije panaceja. Uvođenje demokratije je vrlo teško. Kada uvedete izbore, to ponekad izaziva sukobe.“

Ekonomski prosperitet i represivni politički sistemi ne idu zajedno

U intervjuu za Associated Press, Džejms A. Robinson (64) izrazio je sumnju da Kina može održati svoj ekonomski prosperitet i zadržati represivni politički sistem.

„Postoji mnogo primera u svetskoj istoriji društava koja su tako dobro napredovala 40, 50 godina“, rekao je Robinson. „Ono što vidite je da to nikada nije održivo… Sovjetski Savez je dobro funkcionisao 50 ili 60 godina.“

Robinson je dodao da su mnoga društva uspešno prešla na ono što on, Asemoglu i Džonson nazivaju „inkluzivnim društvom“.

„Pogledajte Sjedinjene Američke Države“, rekao je Robinson. „Ovo je bila zemlja ropstva, privilegovanih, gde ženama nije bilo dozvoljeno da učestvuju u ekonomiji ili da glasaju. Svaka zemlja koja je trenutno relativno inkluzivna i otvorena, prošla je kroz tu tranziciju“, dodao je. „U savremenom svetu, to smo videli u Južnoj Koreji, Tajvanu, na Mauricijusu.“

Zašto narodi propadaju

Asemoglu i Robinson su napisali bestseler iz 2012. godine, „Zašto narodi propadaju: poreklo moći, prosperiteta i siromaštva„. Ovu knjigu je u Srbiji objavila izdavačka kuća „Clio“. U ovoj knjizi oni tvrde da su problemi koje stvaraju ljudi odgovorni za održavanje siromaštva u zemljama.

U svom radu, dobitnici su proučili, na primer, grad Nogales, koji se nalazi na granici između SAD-a i Meksika.

Iako dele istu geografiju, klimu i zajedničku kulturu, život se veoma razlikuje sa dve strane granice. U Nogalesu, Arizoni, na severu, stanovnici su relativno dobrostojeći i žive dugo; većina dece završava srednju školu. Na jugu, u meksičkom Nogalesu, Sonora, stanovnici su mnogo siromašniji, a organizovani kriminal i korupcija su rasprostranjeni.

Razlika se, kako su otkrili ovi ekonomisti, nalazi u američkom sistemu koji štiti prava svojine i omogućava građanima da utiču na svoju vladu.

Razočarenje ljudi demokratijom

Asemoglu je izrazio zabrinutost zato što demokratske institucije u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi gube podršku stanovništva.

„Podrška demokratiji je na najnižem nivou ikada, posebno u SAD-u, ali i u Grčkoj, Velikoj Britaniji i Francuskoj“, rekao je Asemoglu na marginama konferencije u predgrađu Atine.

„Mislim da je to simbol razočaranja ljudi demokratijom“, dodao je. „Demokratija, smatraju, nije ispunila ono što je obećala.“

Robinson se složio.

„Očigledno je da je došlo do napada na inkluzivne institucije* u ovoj zemlji“, rekao je. „Imali smo predsedničkog kandidata koji je negirao da je izgubio na poslednjim izborima. Tako je predsednik (Donald) Trump odbacio demokratsko pravilo građana… Naravno da sam zabrinut. Ja sam zabrinut građanin.“

*Napomena Penzina: Inkluzivne institucije su političke institucije koje su centralizovane i pluralističke bar u određenoj meri.

Smanjivanje srednje klase

Džonson je za AP rekao da ekonomski pritisci otuđuju mnoge Amerikance.

„Mnogo ljudi koji su prethodno bili u srednjoj klasi su veoma teško pogođeni kombinacijom globalizacije, automatizacije, opadanja sindikata i sveobuhvatnije promene u poslovnoj filozofiji“, rekao je Džonson. „Umesto da radnici budu resurs koji ćemo razvijati, kao što je bio slučaj u XIX i početkom XX veka, oni su postali trošak koji treba minimizovati… To je smanjilo srednju klasu.“

„Mi, kao zemlja, nismo uspeli da ispunimo ono što smo prethodnih decenija veoma dobro radili, a to je deljenje prosperiteta“, rekao je Džonson.

Jedan od ključnih faktora za budućnost, rekao je Džonson, jeste kako društva upravljaju novim tehnologijama kao što je veštačka inteligencija.

„Veštačka inteligencija se može kretati u oba pravca“, rekao je. „Može osnažiti ljude obrazovanjem, učiniti ih veštijim, omogućiti im da obavljaju više zadataka i zarađuju više. Ili bi mogla postati još jedan masivni talas automatizacije koja gura ostatke srednje klase na dno. I tada, da, neće nam se dopasti politički ishodi.“

Udeo u političkim pravima – udeo u profitu

Ovi ekonomisti su u svom radu proučavali institucije koje su evropske sile poput Britanije i Španije postavile kada su kolonizovale veći deo sveta počevši od 1600-ih. Doneli su različite politike na različita mesta, pružajući kasnijim naučnicima „prirodni eksperiment“ za analizu.

Kolonije koje su bile slabo naseljene pružale su manji otpor stranoj vlasti i stoga su privlačile više doseljenika. Na tim mestima, kolonijalne vlade su obično uspostavljale inkluzivnije ekonomske institucije koje su „podsticale doseljenike da rade naporno i ulažu u svoju novu domovinu. To je zauzvrat dovelo do zahteva za političkim pravima koja su im omogućila udeo u profitima“, saopštio je Nobelov komitet.

U gusto naseljenim mestima koja su privlačila manje doseljenika, kolonijalni režimi su ograničavali politička prava i uspostavljali institucije koje su se fokusirale na „koristi lokalne elite na račun većine stanovništva“, dodaje se u saopštenju.

„Paradoksalno, to znači da su delovi kolonizovanog sveta koji su bili relativno najprosperitetniji pre 500 godina sada oni koji su relativno siromašni.“ Industrijska proizvodnja Indije premašila je, napominju, onu američkih kolonija u XVIII veku.

Nobelova nagrada za ekonomiju

Nagrada za ekonomiju formalno je poznata kao Nagrada Banke Švedske za ekonomske nauke u sećanje na Alfreda Nobela. Centralna banka je osnovala ovu nagradu 1968. godine kao memorijal Nobelu, švedskom biznismenu i hemičaru iz XIX veka koji je izumeo dinamit i osnovao pet Nobelovih nagrada.

Iako ima onih koji ističu da nagrada za ekonomiju tehnički nije Nobelova nagrada, ona se uvek dodeljuje zajedno s ostalim nagradama 10. decembra, na godišnjicu Nobelove smrti 1896. godine.

Izvor: Time Colonist
Fotografija: Max Böhme sa Unsplash