Gradovi prilagođeni starijim osobama

Gradovi prilagođeni starijim osobama
Potražite na Penzinu više o gradovima prilagođenim starijima, ali i stanovanju i drugim srodnim temama...

Starenje populacije i urbanizacija su dva glavna trenda u 21. veku. Sa jedne strane dešava se da gradovi rastu, dok sa druge strane raste broj stanovnika starijih od 60 godina. Prema podacima Ujedinjenih nacija udeo starijih od 60 godina u populaciji će se u periodu od 2006. do 2050. godine udvostručiti sa 11% na 22% , a do tada će i broj starijih od 60 biti veći od broja dece do 14 godina starosti.

Autor: Nataša Todorović

U isto vreme velikom brzinom rastu i šire se gradovi i mega gradovi. Od 2007. godine praktično polovina stanovnika na zemlji živi u gradovima, a po projekcijama očekuje se da će do 2030. godine tri od pet stanovnika živeti u gradovima. Isti trend postoji i u našoj zemlji. Većina stanovnika živi u gradovima, sela su uglavnom staračka sa malim brojem stanovnika, a migracija ka gradovima, posebno ka Beogradu je izražena.

Da bismo odgovorili na potrebe starenja stanovništva neophodno je da pored osnaživanja sela, vodimo računa i da razvijamo gradove i zajednice koji će biti prilagođene starijima, što predstavlja logičan odgovor na povećanje broja starijih sa jedne strane, a sa druge predstavlja promociju aktivnog starenja. O ovom problemu je počelo da se govori kada je Svetska zdravstvena organizacija 2006. godine razvila globalni projekat Gradovi prilagođeni starijima. Ovaj projekat je udružio gradove i zajednice širom sveta zainteresovane da podrže zdravo starenje i da postanu dobno osetljive ili prijateljski nastrojene prema starijima. Da bi se tačno odgovorilo na pitanje šta bi zapravo značio termin gradovi prilagođeni starijima, u ovim gradovima skupljale su se informacije od starijih, od negovatelja i od osoba koje se bile zainteresovane da se razviju gradovi prilagođeni starijima.

Ovim projektom unapređuje se međugeneracijska solidarnost. Ovakvi gradovi neguju solidarnost među generacijama, omogućavaju društvene odnose i veze između stanovnika svih uzrasta. To omogućava sa jedne strane da se starije osobe osećaju socijalno uključenim, a sa druge strane da se i starijim osobama koje su u riziku od socijalne izolacije omogući podrška i da se ekonomske, jezičke ili kulturne barijere svedu na minimum.

Gradovi prilagođeni starijima imaju koristi za sve uzraste, ne samo za starije: gradovi koji imaju prilagođeno okruženje za stanovnike svih uzrasta i različitih kapaciteta i mogućnosti. Prijateljski gradovi su gradovi bez barijera, sa sigurnim putevima i infrastrukturom, dizajnirani za raznolikost, inkluzivni i kohezivni. To su gradovi izbora za sve generacije – odlično mesto za život, za porodicu i mesto u kome bi želeli da ostarite. Oni omogućavaju ljudima da ostanu aktivni, povezani i pozitivno doprinose ekonomskom, socijalnom, kulturnom životu.

Ovakvi gradovi mogu sprečiti i odložiti bolesti koje nastaju sa godinama kroz pružanje podrške u zajednici i kroz preventivne zdravstvene usluge, omogućavajući starijim osobama da održe svoje zdravlje i nezavisnost što je duže moguće.

U gradovima prilagođenim starijima imamo integrativni pristup koji je fokusiran na to kako ljudi žive. Ovo uključuje koordinaciju različitih oblasti politike i gradske službe, tako da se oni međusobno osnažuju i imamo razmišljanja donosioca odluka izvan granica njihovog sektora. Politike, servisi, struktura zdravstvene i socijalne podrške su tako dizajnirani da omogućavaju da stariji budu aktivniji. Ovi gradovi omogućavaju da se:

  • Prepozna kapacitet starijih i s tim u vezi prepozna njihov doprinos društvu.
  • Prepoznaju potrebe starijih i da zahvaljujući tome odgovor na potrebe i interesovanja bude fleksibilan.
  • Njihove odluke i izbor njihovog životnog stila poštuju.
  • Oni najugroženiji stariji zaštite.
  • Promoviše inkluzija i učešće starijih u svim oblastima života u zajednici.

Aktivno starenje je životni proces, a gradovi prilagođeni starijima ujedno prestavljaju gradove koji su prilagođeni svim svojim građanima bez obzira na uzrast. Zgrade bez barijera i ulice koje omogućavaju kretanje ljudi sa invaliditetom predstavljaju dobrobit i za mlade i za starije. Bezbedno okruženje, bezbedno naselje omogućava i deci i mladim ženama, kao i starijima da se bezbedno kreću i da učestvuju u životu zajednice, da se uključe u fizičke, socijalne i kulturne aktivnosti. U lokalnoj zajednici se pokazalo da je za porodicu manje stresno kada starija osoba dobije adekvatnu podršku, a posebno neophodne zdravstvene usluge. Posebno treba naglasiti učestvovanje starijih u volontiranju i radu, što ima pozitivne efekte, a posebno ekonomske na celu lokalnu zajednicu. I poslednje i ne manje značajno je uticaj starijih kao potrošača.

Svetska zdravsvena organizacija u svom vodiču ističe osam oblasi na koje treba obratiti pažnju kada je reč o gradovima prilagođenim starijima.

  1. Infrastruktura, javni prostor i javne zgrade (ustanove)
  2. Transport
  3. Stanovanje
  4. Socijalna zaštita
  5. Poštovanje i socijalna uključenost
  6. Učešće građana u odlučivanje i mogućnost zapošljavanja
  7. Komunikacija i informacija
  8. Podrška zajednice i zdravstvene usluge

Kada govorimo o infrastrukturi i javnim prostorima jedna od glavnih stavki je okruženje i nivo buke. Potrebno je zaštititi starije od buke, jer ona vrlo često škodi njihovom zdravlju i kvalitetu sna. U nekim delovima Beograda gde živi veliki broj starijih, na primer na Dorćolu, broj kafića je veliki pa je i nivo buke toliki da negativno utiče na stanovnike.

Javni prostor podrazumeva i dobro uređene trotoare i neklizajuće površine. Dugo je u Vasinoj ulici u Beogradu ispred Narodnog pozorišta postojala klizava metalna površina koja je ugrožavala sve sugrađane, ali posebno starije čije su kosti u nekim slučajevima lako lomljive usled osteoporoze. Posle mnogo godina neko je uvideo ovaj nedostatak i on je otklonjen. Ali sa druge strane, probajte da se prošetate Dositejevom kada je kiša ili sneg. Nije samo starijima nezgodno – praktično svi prolaznici su ugroženi. Šta je sa preprekama na trotoarima, kada su automobili tako parkirani da ne može da prođe ni starija osoba sa štapom, ali ni osoba sa invaliditetom u kolicima, ni majka sa detetom u kolicima? Ovakve stvari treba kažnjavati, jer one ne samo da otežavaju kretanje, već i ugrožavaju živote stanovnika grada.

Kada govorimo o saobraćajnicama u gradu potrebno je obezbediti dovoljan broj pešačkih prelaza, površine na tim prelazima koje nisu klizave, kao i trajanje semafora dovoljno da sugrađani različitih godina i mogućnosti mogu da pređu ulicu. Ako se radi o širokim ulicama potrebno je napraviti ostrva. Naravno tu su i staze za bicikliste, da ne da dolazimo u situaciju da se sklanjamo po trotoaru, jer nam biciklista dolazi u susret ili da biciklista vozi po kolovozu koji nije namenjen ovom prevoznom sredstvu. Saobraćaj u gradu mora biti dobro definisan zakonima koji se nužno sprovode. Samo tako uz adekvatan normativni okvir, implemantaciju i monitoring može se povećati bezbednost građana.

Vrlo važna stavka za bezbednost je osvetljenost javnog prostora: kada je prostor dobro osvetljen stariji se osećaju sigurno, ali i mladi mogu mirnije da se noću vraćaju kući. Fasade zgrada treba da budu održavane i sigurne, da ne bi odvaljivanje maltera sa njih ugrožavalo prolaznike. Ovde svi treba da preuzmemo odgovornost: to što živimo u zgradi to ne znači da samo grad ima odgovornost za fasadu, oluke, liftove. Tu odgovornost moramo i mi kao građani da preuzmemo i redovno plaćamo održavanje zgrada u kojima živimo. Za nesavesne građane treba da sledi kazna.

Javne zgrade posebno one u kojima se pruža usluga starijima bi kao prvo trebalo da budu adekvatno obeležene brojevima i nazivima ulica. U jednom trenutku imali smo veliki problem sa promenama naziva ulica što je dovodilo do konfuzije i nerazumevanja. Kada uđete u Klinički centar Srbije imate veliku tablu koja svojim građanima daje informaciju gde se koja klinika nalazi, ALI sa druge strane nesavesni građani lepe informacije o raznim događajima i uslugama, pa se informacije o klinikama ne vide. Ukoliko bi se vlasnici ovih flajera redovno kažnjavali, mnogi građani, naročito stariji, ne bi lutali u potrazi za klinikom.

Pored informacija, zgrade bi trebalo da imaju lak pristup, da imaju rampe, liftove, adekvatne gelendere, a stepenište ne bi trebalo da bude previsoko i strmo. Podovi treba da budu sigurni i od materijala koji se ne klizaju, potrebno je obezbediti dovoljan broj javnih toaleta i dovoljan broj udobnih stolica u čekaonicama. Sve ovo omogućiće lak pristup uslugama.

Transport je vrlo važan faktor i to ne samo u gradovima, jer on omogućava dostupnost i pristup uslugama i servisima socijalne i zdravstvene zaštite. Frekvencija autobusa treba da bude predvidiva i dovoljno česta, uključujući i vikend i noćni saobraćaj, te jasne i vidljive informacije o linijama i stanice kod bolnica, parkova, javnih ustanova, koje su dobro obeležene. Pristup vozilima je takođe neophodan i on se ogleda u niskim podovima i rampama koji će omogućiti lakši pristup starijima, ali i majkama sa decom i osobama sa invaliditetom.

Sigurnost od nasilja i bezbednost u porodici i na javnom mestu je obavezan kriterijum, da se ne događa, kao što se događa da stariji budu česte česte žrtve mladih nasilnika. Sa druge starne je odgovornost da se sa tom decom radi na njihovoj resocijalizaciji i uključivanju u društvo.

Svetska zdravstvena organizacija smatra da Gradovi prilagođeni starijima predstavljaju mesto koje omogućava ljudima svih uzrasta da aktivno učestvuju u životu zajednice. To je mesto koje olakšava da ostanete povezani sa onima oko vas i onima koje volite. To je mesto koje pomaže ljudima da ostanu zdravi i aktivni, čak i onima najstarijih uzrasta, i to je mesto koje pomaže onima koji više ne mogu da brinu sami o sebi da žive dostojanstveno. Mnogi gradovi i zajednice širom sveta su već preduzeli aktivne korake: ukupno 210 sredina širom sveta. Međutim, mnoge barijere opstaju. Neke od njih su fizičke barijere, na primer, slabo projektovane građevine ili nedostatak prevoza koji sprečava starije osobe da imaju pristup servisima i uslugama ili mestima koja žele da posete. Ali mnoge barijere su posledica predrasuda i razmišljanja o starenju i načina na koji doživljavamo i tretiramo starije ljude kao pasivne primaoce, a ne aktivne članove zajednice.

Da li će i kada Beograd postati deo svetske mreže Gradova prilagođenih starijima? Pokrenimo se, učinimo nešto i pokušajmo da Beograd bude grad za sve uzraste.

Za više informacija posetite (engleski jezik): www.who.int/ageing/publications/Global_age_friendly_cities_Guide_English.pdf

Tekst je napisan u saradnji sa dr Milutinom Vračevićem iz Crvenog krsta Srbije, a izvorno je objavljen u Glasu centara – Informativnom biltenu Asocijacije centara za socijalni rad Srbije (br. 46, mart 2015.).

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *