Kolumnista „Agromedije“ Budimir Novović našao je zajedničku tačku između prosečne poljoprivredne penzije i cene kafe u Skupštini. Obe su uvredljivo male. Šta je obećano u vezi sa problemom poljoprivrednih penzija na sednici Skupštine tokom koje se raspravljalo o budžetu? Iste one tokom koje je i navedeno da je cena kafe u restoranu Narodne skupštine – sedam dinara!
Ne, nije ovo mešanje baba i žaba! Da poljoprivredni penzioneri ne bi zaboravili na miris i ukus kafe rešenje je da, povremeno, kafu piju u restoranu Narodne skupštine Republike Srbije. Samo tamo, jer joj je cena svega sedam dinara za šoljicu. Dobro ste pročitali.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Inače, ovo navodim zato što poljoprivrednici spadaju u kategoriju građana koji imaju ponižavajuće niske penzije. Poljoprivredne penzije se kreću u rasponu od 5.000 do 12.700 dinara. Mnogi ih i takve kakve su neće nikada dočekati.
I cena kafe koju piju poslanici takođe je niska i do bola uvredljiva. Neverovatna sličnost?
Upravo u sali iznad skupštinskog restorana, dok se nedavno raspravljalo o drugom rebalansu budžeta za 2020. godinu, udenulo se pitanje o poljoprivrednim penzijama. Poslanik Arpad Fremond iz Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) tražio je od predstavnika Vlade Srbije, ministarstava za finasije i poljoprivredu objašnjenje kada će se nagomilani problemi koji prate poljoprivredne penzije raščistiti i rešiti.
Dok je čekao odgovor na ovu jednačinu sa više nepoznatih, džezvu na ringlu stavio je poslanik Dragan Marković Palma (Jedinstvena Srbija) koji je predočio podatak kako je cena kafe u Skupštinskom restoranu „neverovatnih“ sedam dinara. U njegovom kraju, dodao je, i u penzionerskim klubovima i ostalim birtijama poslužuje se za 70 dinara. Dakle, deset puta skuplje.
Međutim, pomenute mizerne brojke koje se vrte oko poslaničke kafe, ali ne samo nje, brzo su ustukle pred onim od kojih se svakom normalnom čoveku zavrti u glavi.
Poljoprivrednici duguju veliki novac za doprinose PIO
Znalo se od ranije da poljoprivrednici za doprinose Fondu PIO duguju velike pare. Ali da je ta gomila narasla na dve milijarde evra, malo ko bi poverovao. Da je to istina, potvrdio je Siniša Mali, ministar finansija, obećavajući da će u narednoj 2021. godini biti učinjeno sve da se taj problem skine sa dnevnog reda. Pored traganja za novim, efikasnim i prihvatljivim modelom po kojem će se ubuduće ta aktivnost odvijati, on je najavio da će u celu priču, pored ministarstava finansija i poljoprivrede, biti uključena Svetska banka i Međunarodni monetarni fond (MMF). Ozbiljna obećanja od ozbiljnih ljudi i institucija.
Doduše, niko se još uvek ni hipotetički nije osvrnuo na to kako će iz vidokruga biti sklonjena planina od dve milijarde evra duga?
Inače, prema nezvaničnim podacima, u Srbiji ima oko 175.000 poljoprivrednih penzionih osiguranika. Više od polovine njih neuredno izmiruje svoje obaveze a jedna trećina ih uopšte ne plaća. Procene su, kada je u pitanju izmirivanje duga, da je on u 80 odsto slučajeva nenaplativ.
Prvenstveno nesolventnost i birokratska neosetljivost doveli su do toga da 3.500 poljoprivrednika ima penziju od 5.000 dinara. Porodična penzija koju prima preko 20.000 lica je 8.186 dinara, 13.557 osiguranika dobija invalidsku penziju koja je dobacila do 12.006 dinara. Prosečna redovna skočila je na 12.700 dinara i nju u Srbiji prima nešto više od 100.000 poljoprivrednih penzionera.
Ove brojke su obračunate na najmanju osnovicu doprinosa pa tako većina korisnika, ako nema neki dodatni prihod ili crkavicu u slamarici, upućena je na organizacije Crvenog krsta, narodne kazane, Centre za socijalni rad i slične ustanove. Pod svojevrsnim stresom su oni poljoprivredni dužnici Fonda PIO koji su još pre nekoliko godina dobili rešenja o stavljanju pod hipoteku njihove imovine. Njiva, voćnjaka i kuća.
Ko je dopustio da se dug gomila?
Bez obzira na najavljeni novi model i gimnastiku sa kojom će država i njene službe krenuti u rešavanje ogromnog duga, eventualnog otpisa kamata ili neizbežnog njegovog reprograma, preko određenih okolnosti se ne može olako preći.
Zapravo, pitanje nad pitanjima je: ko je dopustio i na vreme nije reagovao na gomilanje duga od dve milijarde evra koji je napravila agrarna sirotinja? Ona agrarna sirotinja koja je u više kriznih situacija znala, skoro džabe, da naciju hrani hlebom? Ko je sa ovakvim ponašanjem srpskog seljaka kupovao, zbunjivao i upropaštavao? Koji su mudraci smislili da iste osnovice za plaćanje doprinosa budu za poljoprivrednike koji imaju dva i one sa 200 hektara obradivog zemljišta? Šta su radili državni kontrolori a šta stručnjaci Fonda PIO? Na kakvom raspustu su toliko dugo bili službenici Ministarstva za poljoprivredu?
Mnogo toga ukazuje da u centru problema nije samo novac. U pitanju je mnogo toga: izostanak dobre namere, iskrenosti, adekvatne metodologije i organizacije ove bitne aktivnosti u jednoj pretežno agrarnoj zemlji sa preko 400.000 registrovanih malih poljoprivrednih gazdinstava. Ignorisanje tih kapljica koje čine jedan od udarnih vodopada srpskog agrara je u najmanju ruku nerazumno ponašanje sa dalekosežnim i nepredvidivim posledicama.
Što se tiče poslaničke kafe, njena uvredljivo niska cena, treba da znaju naši poljoprivrednici, najobičnije je ugađanje sujeti. Zna se čijoj. Ništa više od toga!
Budimir Budo Novović, kolumnista Agromedije
Izvor: Agromedia