Naučnici Univerziteta Jejl razvili su sintetičke molekule koje se ponašaju kao veštačka antitela koja se uzimaju oralno i koja bi jednom mogla da zamene neprijatnu intravenoznu terapiju za lečenje raka i autoimunih bolesti.
Kada strani patogen ili supstanca, recimo neželjeni virus, prodre u naš krvotok, proizvodimo antitela koja neutrališu opasnost. Proteini u obliku slova “Y”, koje stvara vrsta belih krvnih ćelija nazvanih plazma ćelije, vezuju se za molekule uljeza, tzv. antigene, stimulišući drugu vrstu belih krvnih ćelija da doslovno progutaju nezvanog gosta.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Lekari već godinama koriste antitela i druge lekove na bazi proteina za lečenje niza oboljenja, poput raka, infektivnih i autoimunih bolesti. Problem je bio u tome što su antitela suviše velika da bi se apsorbovala u digestivnom traktu, pa zbog toga moraju da se daju intravenozno.
Imajući sve ovo u vidu, hemičar Dejvid Špigl i njegove kolege sa Univerziteta Jejl pokušavaju da pojednostavne doziranje tako što razvijaju terapije koja deluju kao antitela, ali za čije korišćenje nije potrebna igla.
Osim pristupa za lečenje raka prostate, tim naučnika okupljen oko Špigla razvio je na bazi SyAMs i pristup lečenju koji deluje na HIV, razne druge vrste raka i bakterijske izazivače autoimunih bolesti.
Iako je istraživanje za sada ograničeno na Petrijevu šolju, u pripremi je testiranje na miševima, nakon čega bi sintetička antitela trebalo da budu testirana i na ljudima.
U okviru studije nedavno objavljene u časopisu “Journal of the American Chemical Society”, Špigl i njegov tim uspšeno su razvili prve sintetičke molekule koji se ponašaju kao antitela.
Takozvani “sintetički imitatori antitela” (synthetic antibody mimics – “SyAMs”) vezuju se i za obolele ćelije, i za imunološke ćelije koje se bore protiv bolesti.
Konkretno, pokazalo se da ovi molekuli okružuju i vezuju se za specifični antigen u ćelijama raka prostate. SyAMs se takođe vezuju za određene imunološke ćelije i stimulišu ih da proždiru maligne ćelije.
SyAMs se proizvode na sličan način kao konvencionalni lekovi, korišćenjem hemijskih reakcija kako bi se dobile strukturne karakteristike kakvih često nema u prirodi. Špigl tvrdi da su terapeutski potencijali sintetičkih jedinjenja ogromni zato što su jeftiniji i postoje manji izgledi da izazovu atipične imunološke reakcije.
Osim toga, mnogo su manji od antitela zbog čega mogu da se uzimaju oralnim putem. To je velika prednost za pacijente obolele od raka i autoimunih bolesti, poput multiple skleroze, koji redovno moraju da odlaze na infuziju imunoterapije, prenosi Blic.