Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), zaduženost domaćinstava u Norveškoj veća je nego bilo gde u Evropi. Krivac? Decenijsko blagostanje zahvaljujući nafti.
- Foto: jedna od 212 bronzanih statua u Park skulptura u Oslu, Norveška, vajara Gustava Vigelanda, preuzeto odavde.
Istraživanja nafte u norveškim vodama u Severnom moru počela su tokom 1960-ih godina. Iako mnogi nisu verovali u uspeh, Norveška je već od početka rešila da država ostane jak faktor u slučaju razvoja ove grane privrede i nije dozvolila privatizaciju potencijalnih nalazišta.
Nakon nekoliko godina neuspešnih ispitivanja, oktrićem velikih rezervi 1969. godine postalo je jasno da se sreća osmehnula celoj državi. U narednim decenijama Norveška se obogatila.
Godine 2011. Norveška je bila osmi svetski izvoznik sirove nafte, deveti izvoznik prerađene, i treći izvoznik prirodnog gasa.
Ovo je ujedno i početak priče o norveškom penzionom fondu. Naime, državni penzioni fond Norveške sastoji se od dva potpuno nezavisna fonda, oba u vlasništvu vlade:
- Vladin penzioni fond – Global; osnovan pre prvih većih otkrića i eksploatacije kao državni fond u koji će se slivati novac od nafte i prirodnog gasa, i koji će biti u službi svih građana; do 2006. godine zvao se Vladin naftni fond; 2014. godine imao je preko 857 milijardi američkih dolara
- Vladin penzioni fond – Norveška; osnovan 1967. godine; do 2006. godine zvao se Fond nacionalnog osiguranja; u vreme promene imena imao oko 13 milijardi američkih dolara.
Sa tolikim novcem „u igri“ za manje od pet miliona stanovnika, standard u Norveškoj je postao jedan od najviših u Evropi, cene nekretnina su izuzetno visoke, a građani znaju da mogu da se uvek oslone na državu. Sve to je dovelo do porasta zaduženosti domaćinstava.
Na primer, prema OECD-u, drugde u Evropi opasno je zaduženo oko 9,5 odsto stanovništva. U Norveškoj je ta stopa oko 30 odsto!
– Mi smo među najbogatijim zemljama na svetu i mislim da nas je to bogatstvo učinilo pomalo lenjima. Mi Norvežani moramo da učimo od drugih Evropljana. Oni bolje razmišljaju i donose odluke tako da smo mi (u banci) odlučili da regrutujemo porodice iz tih zemalja da nauče našu decu kako da upravljaju onim što imaju – priča norveški bankar Trond Benteštuen, koji se nalazi na čelu Odeljenja za poslovanje s građanima najveće norveške banke DnB.
Ova banka je rešila da zaposli savetnike za lične finansije među imigrantima iz zemalja gde ljudi znaju da ne mogu da računaju na državu i „umeju da štede“. Prva takva savetnica dolazi iz Poljske (kakva nepravda prema Srbiji, zar ne? – prim. Penzina).
Zaduženost je naročito karakteristična za „mlada domaćinstva“. Elen Nihus, koja se bavi ekonomskim ponašanjem i predaje na univerzitetu Agder u Kristijansandu objašnjava:
– Mislim da je mnogim mladim ljudima šok kad napuštaju domove svojih roditelja. Do tada su živeli udobnim životom srednje klase i veoma im je teško da prilagode svoje izdatke mnogo manjim prihodima kakve imaju kao tek zaposleni ljudi – prenosi Dojče Vele.