Naučnici su zaključili da je nekoliko puta po minut aktivnosti dnevno dovoljno za smanjenje rizika od prerane smrti. Pri tome, pod aktivnostima se podrazumeva svako intenzivno pokretanje. Tako možemo, na primer, žustrije obavljati kućne poslove.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija: Markus Spiske sa Unsplash
Aktivnost umerenog intenziteta tokom minut ili čak manje vremena, nekoliko puta dnevno, tokom obavljanja svakodnevnih zadataka smanjuje rizik od prerane smrti. Ovo je zaključak istraživanja objavljenog decembra 2022. u časopisu „Nature Medicine“.
Istraživači sa Univerziteta u Sidneju (Australija) izmerili su prednosti „povremene intenzivne fizičke aktivnosti“
U pitanju su veoma kratki periodi (jedan ili dva minuta) intenzivne fizičke aktivnosti. A aktivnosti o kojima je reč jesu aktivnosti koje se obavljaju svakodnevno. Na primer, trčanje kako bi se ušlo u autobus, odlazak u kupovinu brzim hodom ili energične igre sa decom.
Samo tri ili četiri dnevne jednominutne sesije dovoljne su da se smanjenji rizik od smrtnosti od svih uzroka i raka za po 40 odsto. Rizik od prerane smrti usled kardiovaskularnih bolesti smanjena je za 49 odsto.
Australijsko istraživanje pokazuje da je moguće imati koristi slične onima od „intervalnog treninga visokog intenziteta“ povećanjem intenziteta uobičajenih aktivnosti svakodnevnog života, naglašava Emanuel Stamatakis, glavni autor.
Većina ljudi starih 40 i više godina ne vežbaju redovno niti se bave sportom. Istraživanje, međutim, pokazuje kako usputna fizička aktivnost može da pomogne da se prevaziđu mnog prepreke koje čoveka sprečavaju da redovno vežba.
„Samo morate da ubrzate tempo dok hodate ili da obavljate kućne poslove sa malo više energije.“
Podsećamo i na tekstove:
- Sposobnost, ne starost, faktor za određivanje aktivnosti
- Kratkotrajna fizička aktivnost sprečava invaliditet kod starijih
Svaka intenzivna aktivnost se računa
Stamatakis i njegove kolege analizirali su podatke preko 25.000 ljudi iz baze „UK Biobank“. Svi oni su naveli da nisu vežbali ili se bavili sportom u slobodno vreme. Tokom sedam godina, svih sedam dana su nosili narukvice sa senzorima pokreta.
– Oko 89 odsto učesnika bavilo se nekim oblikom „intenzivne povremene fizičke aktivnosti“.
– Kod ovih 89 odsto učesnika:
— 93 odsto sesija je trajalo manje od jednog minuta
— u proseku je bilo osam sesija u trajanju do jednog minuta svaka, ukupno šest minuta dnevno
— svaka sesija je u proseku trajala oko 45 sekundi
— najveći benefiti su primećeni u slučaju oko četiri do pet sesija dnevno
— benefiti su nastavili da se povećavaju kada je količina vežbanja bila veća
— 11 sesija dnevno je povezano sa smanjenjem rizika od kardiovaskularne smrti za 65 odsto i smanjenjem smrti od raka za 49 odsto u poređenju sa ljudima koji nisu imali pojačane aktivnosti.
– Ovi rezultati su slični onima dobijenim u istraživanju sa 62.000 učesnika koji su redovno vežbali, a ne samo intenzivirali svakodnevne aktivnosti, navode naučnici.
Trenutne svetske zdravstvene smernice navode da se koristi od fizičke aktivnosti stiču kroz strukturisanu aktivnost kao što je sport ili trčanje u slobodno vreme.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) tek je 2020. godine u svoje globalne smernice o fizičkoj aktivnosti i sedentarnom ponašanju priznala da se „sva aktivnost računa“. Uklonjena je odredba da aktivnost mora da se akumulira u periodima od po najmanje 10 minuta.
Izvor: University of Sydney
Istraživanje: Nature Medicine