Nedostatak melatonina kod starijih osoba

Nedostatak melatonina često se javlja kod starijih osoba. Zašto se to dešava, koje su posledice i moguće terapijske strategije ispravljanja ovog nedostatka?

Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!

Melatonin, hormon koji proizvodi epifiza, ključan je za regulisanje ciklusa spavanja i buđenja, kao i za očuvanje cirkadijalnog ritma. Kako ljudi stare, lučenje melatonina značajno opada. Ovo može dovesti do različitih zdravstvenih problema, naročito poremećaja spavanja. Koje su implikacije nedostatka melatonina kod starijih osoba, kako ovaj nedostatak utiče na zdravlje i potencijalne terapijske intervencije.

Melatonin se prvenstveno luči kao odgovor na tamu, obaveštavajući na taj način organizam da je vreme za spavanje. Ovaj hormon pomaže u regulaciji obrazaca spavanja i različitih fizioloških procesa, među kojima su i funkcionisanje imunosistema i antioksidativna zaštita.

Kod mlađih ljudi, nivo melatonina dostiže vrhunac tokom noći, što podstiče okrepljujući san. Međutim, istraživanja su pokazala da proizvodnja melatonina počinje da opada oko 40. godine života i nastavlja da opada sa godinama. Do trenutka kada ljudi dostignu osamdesete ili devedesete godine, nivo melatonina može pasti na manje od 20 posto onog koji imaju mlađe osobe.

Promene u proizvodnji melatonina u vezi sa starenjem

Istraživanja ukazuju da mnogi ljudi u šestoj ili sedmoj deceniji života tokom noći doživljavaju značajno smanjenje nivoa melatonina u plazmi. Ovaj pad je povezan sa različitim činiocima, uključujući promene u suprahijazmatskom jezgru (glavnom „satu“ u mozgu), promene u izlaganju svetlu i opštim fiziološkim starenjem. Dodatno, oboljenja kao što su neurodegenerativna mogu dovesti do većeg nedostatka melatonina oštećujući nervne puteve odgovorne za sintezu melatonina.

Posledice nedostatka melatonina

Smanjenje nivoa melatonina ima značajne posledice po zdravlje starijih osoba. Jedna od najznačajnijih posledica je povećana učestalost poremećaja spavanja. Insomnija pogađa oko 30 odsto osoba starijih od 55 godina, pri čemu mnogi imaju problema i da zaspe i da spavaju dovoljno dugo. Pad kvaliteta sna može dovesti do niza negativnih uticaja na fizičko i mentalno zdravlje:

  • Kognitivni pad – Loš san je povezan sa kognitivnim oštećenjima i povećanim rizikom od neurodegenerativnih bolesti poput Alzheimerove bolesti.
  • Poremećaji raspoloženja – Nedostatak sna može doprineti poremećajima raspoloženja, uključujući anksioznost i depresiju, koji su česti među starijim osobama.
  • Loše funkcionisanje imunosistema – Melatonin ima ulogu u promeni imunskih odgovora. Njegov nedostatak može dovesti do povećanog zapaljenja i slabije antioksidativne odbrane, što pogoršava bolesti povezane sa starenjem.

Šta dovodi do nedostatka melatonina?

Postoji nekoliko mehanizama koji doprinose smanjenju proizvodnje melatonina usled starenja:

  • Neurodegeneracija – Degeneracija suprahijazmatskog jezgra i drugih delova mozga uključenih u regulaciju cirkadijalnog ritma može ometati sintezu melatonina.
  • Spoljne okolnosti – Stariji ljudi su neretko manje izloženi prirodnoj svetlosti usled promena u načinu života ili uslovima stanovanja, što može poremetiti cirkadijalni ritam i dodatno smanjiti proizvodnju melatonina.
  • Hronična oboljenja – Mnogi stariji ljudi pate od hroničnih bolesti koje mogu direktno ili indirektno uticati na nivoe melatonina putem lekova koji menjaju hormonski balans.

Terapijske strategije

S obzirom na posledice nedostatka melatonina kod starijih osoba, istražene su različite terapijske strategije:

  • Suplementacija melatoninom – Kliničke studije su pokazale da suplementacija melatoninom može poboljšati kvalitet i efikasnost spavanja kod starijih osoba koje pate od nesanice. Doze od 0,3 mg uzete pre spavanja pokazale su značajne koristi. Suplementacija može pomoći u obnavljanju noćnih nivoa melatonina koji su bliži onima kod mlađih osoba.
    Treba, međutim, biti oprezan…
    Iako se suplementacija melatoninom često koristi kod starijih osoba i smatra se bezbednom i ne stvara zavisnost, važno je znati da postoje i moguće nuspojave, naročito kod starijih ljudi koji mogu imati specifične zdravstvene potrebe.
  • Terapija svetlom – Izlaganje jakom svetlu tokom dana može pojačati lučenje melatonina noću, jačajući cirkadijalne ritmove. Ovaj pristup je posebno efikasan za starije osobe koje imaju poremećene cirkadijalni ritam usled nedovoljnog izlaganja svetlu.
  • Promena načina života – Podsticanje zdravih navika spavanja, kao što su održavanje redovnog rasporeda spavanja, smanjenje vremena provedenog pred ekranima (TV, mobilni, kompjuter) pre spavanja i stvaranje pogodnog okruženja za spavanje, takođe može pomoći u ublažavanju nekih efekata nedostatka melatonina.

Ilustracija na osnovu: OpenClipart-Vectors sa Pixabay