Mnogi zaštićeni stanari mogli bi se naći na ulici

Zaštićeni stanari, mahom penzioneri, naći će se na ulici ukoliko se ne reši pitanje ekonomskih kirija.
Vlasnici stanova u kojima žive zakupci na neodređeno, mahom su kupci neuseljivih nekretnina koji su stanove kupovali bagatelno devedesetih godina.

Nekoliko hiljada zaštićenih stanara, većinom penzionera, naći će se uskoro na ulici ako se ne reši pitanje ekonomskih kirija koje moraju da plate. Sve više njih se obraća za pomoć državnim organima i zaštitniku građana, jer im iznosi zakupnina ponekad oduzmu i do dve trećine penzije.


Kao primer Večernje novosti navode slučaj 66-godišnje Radmile Knežević, čija penzija ne prelazi 26.000 dinara, dok kirija dostiže 16.000. Bila je poslovođa u “Beteksovim” parfimerijama i ceo život je provela u stanu od 58 kvadratnih metara na Senjaku. Tu je živela sa roditeljima i sestrom. Danas živi sama.

Zgradu je pre više godina otkupio novi vlasnik, kao neuseljivu. Prema tadašnjem zakonu, stanari sa neograničenim stanarskim pravom nisu smeli ništa da popravljaju bez dozvole vlasnika. Danas, kad bi možda to i mogla, gospođa Radmila nema od čega.

“Moja porodica nikada nije smela da konkuriše za stan, pošto se smatralo da imamo rešeno stambeno pitanje. A decenijama smo izdvajali za stambeni fond. Zgrada je stara 110 godina, nema izolaciju. Zimi ju je gotovo nemoguće zagrejati. Smrznem se kad izađem u toalet, koji je na terasi. Sa spoljne strane zgrade je otpao malter. I za stan u takvoj zgradi ja moram da platim 16.000 dinara mesečno”, ispričala je gospođa Radmila za Večernje novosti.


Izračunavanje zakupnine

Izračunavanje visine mesečne zakupnine stana u državnoj (javnoj) i društvenoj svojini, koji koristi zakupac stana na neodređeno vreme vrši se množenjem osnove za oporezivanje sa koeficijentom koji periodično utvrđuje ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i koji se objavljuje u “Službenom glasniku”.

Za period jul – decembar 2018. godine ovaj koeficijent je iznosio 0,220237.

Kako niko od zakupaca ne dobija uplatnicu sa iznosom na koji ga duže, oni taj iznos moraju sami da izračunaju.

Mnogi zakupci na neodređeno, koji imaju stambeno pravo u tuđim stanovima, ne plaćaju stanarinu. Razlog tome je što ili nemaju dovoljno novca ili nisu obavešteni koliki je tačan iznos same stanarine.

Novi domovi za zaštićene stanare

Zakon o stanovanju, donet 2018. godine, pored ekonomske kirije, uveo je i obavezu lokalnih samouprava da zaštićenim stanarima obezbede nove domove u roku od 10 godina. Njih će moći da otkupe pod uslovima pod kojima su ih i ostali građani otkupljivali devedesetih godina XX veka.

Pojedina mesta, poput Vrnjačke Banje ili Subotice, već su ponudila stanarima domove za preseljenje. Maja Nešić iz Udruženja građana za zaštitu prava zaštićenih stanara u privatnom vlasništvu kaže:

“U Beogradu je podneto 850 zahteva, ali selidbi još nema. Neki ljudi su morali da se isele sami i iznajme sobice za 50 evra, jer nemaju novca za ekonomsku kiriju.”

I prema istraživanju Udruženja korisnika stanova u privatnom vlasništvu, među registrovanim vlasnicima privatnih stanova u kojima žive zakupci na neodređeno, u Beogradu samo je stotinak originalnih vlasnika. Ostatak su kupci neuseljivih nekretnina. Oni su ih kupovali u velikom broju tokom devedesetih godina, po nižim cenama i uz pomoć specijalizovanih agencija.

Izvori: Večernje novosti, Cekos
FotografijaTamnič