Milivoje (Niš): Kuća u Zaplanju

Pesma sa IV konkursa za najbolji putopis starijih osoba „Draganova nagrada“ u kategoriji „Najbolja putopisna pesma“. Pesma je, kao jedan od posebno pohvaljenih radova, objavljena u knjizi “Riznica sećanja” koju je izdalo UG “Snaga prijateljstva – Amity“.

Bio je to njen san,
Da na svoj treći rođendan,
Vidi kuću deke svog
Baš po podne dana tog.

Dvorište korova kuće rodne
Ukaza se to popodne,
Korov i u kući gde život beše
Nema crepa, vrata što odneše.
Samo vitrina u sobici stoji
Bespomoćno trenutke sa knjigama broji.

Gledam: eto i prozora nema
Srce mi guši tuga golema.
Ko da čujem majčine reči:
„Gledajte neki posao preči“.

Suze naviru dok oblaci lete
A kišne kapi sve češće prete.
A onda me još dirnu dečiji glas:
„Deko, deko, da ti nešto kažem
Tužna je tvoja kuća,
Neću da te lažem“,
Reče unuka. I ja se slažem.

Reče i doslovno šta je to tužno
„… Tera me da plačem…“

Potresen do dna duše,
Sa suzama koje grunuše
Krijući ih koliko mogu više
U krupnim kapima kiše
Bilo je tužno previše.

Odosmo brzo na odmor i san,
U neki bolji dan.

Milivoje M. Stanković, 72 godine
dipl. inženjer građevine
Niš

Fotografija: Kuća u Zaplanju, Dragan Cvetković za Wikimedia Commons