Mnogi su se, u poslednje vreme, setili penzionera. Znamo zašto. Međutim, oni koji o penzionerima zaista brinu i o njihovim problemima govore neprestano, u „velikim“ medijima ne dobijaju prostor ni sada. Zato je Penzin tu.
Prenosimo tekst Jovana Tamburića, predsednika Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije…
Ilustracija: Pavel Ivanovič Čičikov („Mrtve duše“)
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Iznenadno obraćanje posebne pažnje penzionerima, starim i bolesnim u Srbiji kao i prethodnih godina može biti samo najava novih izbora. Počelo je gromoglasnom najavom u medijima, jednokratne novčane pomoći i povećanja penzija, tako da budu nikada veće, ako se MMF složi.
Prema posebnim stranačkim planovima nastavljeno je pojačanom brigom za njihovo zdravlje, bedu i raspoloženje od strane mesnih odbora stranaka na vlasti i udruženja penzionera na platnom spisku PIO i lokalnih samouprava.
Na kućni prag dolaze aktivisti navedenih da, prema posebnim spiskovima, provere stranačko raspoloženje mrtvih duša i da im poprave raspoloženje paketom hrane, terminom za merenje krvnog pritiska ili nečim sličnim. Uz put se razgovara o deci i unucima koji nigde ne rade a koje treba samo staviti na spisak dobrotvora.
I, naravno, usput se pomene kako i koliko neki domaći izdajnici mrze najboljeg predsednika i čoveka u Srbiji, koji sam, na svojim plećima nosi, spašava i ne daje nikom Srbiju. Čoveka kojeg u ovom trenutku poštuju i dive mu se lideri najvećih država u svetu, koji valjda znaju koga treba poštovati, dok ovi izrodi u opoziciji misle samo kako da dođu na vlast i ne biraju sredstva.
Ko ljudima, kojima je nametnuto da se informišu samo preko PINK, RTS i Informera, da objasni da je paket pomoći, da je jednokratna pomoć kupljena od novca koji je trebalo da dobiju kao deo penzije ili socijalne pomoći? Ko i kako penzionerima da kaže istinu da svaka penzija, od 2012. godine, zaostaje za cenama po zakonu za najmanje 10 odsto?
To bi na PINK kao privatnoj televiziji moralo da se plati, a televizija na kojoj imaju pravo da znaju sve, vodi računa da se građani ne uznemiravaju manje važnim temama.
To znači da je i penzioner sa 10.000 dinara penzije uskraćen za najmanje 12.000 godišnje. Od tog, od njegovog novca, lovci na mrtve duše, daju jednokratnu novčanu pomoć, vode na izlete, organizuju zabave na kojima ima i ćevapa, donose poklone u hrani.
Usput su oni ti anđeli koji brinu o njihovoj duši, koja im je potrebna za dan izbornog glasanja. Takve duše anđeli oraspolože i faktom da su penzije smanjene samo bogatim penzionerima da bi bile redovne svima. Da toga nije, ne bi Krka poštare slao redovno! Vlasnici svega u Srbiji one koje su obrisali sa spiska dostojanstvenih, na kratko, oživljavaju i daju im nadu.
Istorijska misao penzionerskog invalida, da nije važno kolike su, nego da budu redovne, ne zaboravlja se. To je važna poruka onima kojima je nekada nuđeno korenje. Posle izbora će opet neki svetski ili klimatski problemi da nam smanje istorijske rezultate u ekonomiji zbog čega neće biti većeg povećanja penzija. A to kolike su i nije toliko važno jer, penzioneri sve češće odlaze tamo gde penzija, lekovi, banje, izleti, zabave nisu aktuelni.
Na takav način duše koje su jednom nogom u grobu pomažu srpskom Pavelu Ivanoviču Čičikovu da se kupovinom održava na vlasti u Srbiji. I biće tako sve dok ih deca, unuci i komšije siromašnih, starih i bolesnih prepuštaju kriminalcima i šarlatanima.