Namirnice kojima je dodat šećer utiču na povećan rizik od smrti zbog kardiovaskularnih bolesti
Konzumiranje dodatog šećera (dakle, ne prirodnog šećera iz voća i ceđenih sokova) povezano je sa većom smrtnošću od kardiovaskularnih bolesti, rezultati su američkog istraživanja objavljenog u časopisu JAMA Internal Medicine.
Preporučene količine dodatog šećera razlikuju se od države do države. Američki Institute of Medicine preporučuje da one budu manje od 25% ukupnog dnevnog unosa kalorija, Svetska zdravstvena organizacija preporučuje manje od 10%, a Američko udruženje za bolesti srca preporučuje da se unos ograniči na manje od 100 kalorija dnevno za žene i 150 za muškarce.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Glavni izvori šećera u severnoameričkoj ishrani su zašećereni napici, peciva, voćni napici, mlečni deserti i bombone. Jedna limenka gaziranog pića sadrži oko 35g šećera ili oko 140 kalorija.
Dr Kvanhe Jang i kolege iz Centers for Disease Control and Prevention analizirali su podatke 42.000 osoba koje su praćene tokom 14 i po godina. Između 2005. i 2010. godine, šećer je predstavljao 10 ili više odsto kalorija kod 71% odraslih i 25 ili više odsto kod 10%.
Uzimajući u obzir druge faktore vezane za ishranu i način života, rizik od smrti od kardiovaskularnih oboljenja povećava se sa konzumacijom šećera koja premašuje 15% dnevnog unosa kalorija. Skoro je utrostručen kod unosa šećera koji prelazi 25% kalorija kada se uporedi sa osobama koje konzumiraju manje od 10%.
Redovno konzumiranje zaslađenih napitaka, pre svega, povezano je sa povećanim rizikom od prerane smrti. Šećer koji se dodaje industrijskim namirnicama najčešće je fruktoza koja je štetnija od belog šećera jer se brže metaboliše. Fruktoza iz voća je druga, mnogo zdravija priča, i ona drugačije deluje na organizam.